Naša stvarnost
VODJSTVO U POLITIČKIM STRANKAMA 49
1]
Mehanizam organizacije preko vodistva, dajući solidnu strukturu aparatu stranke, izaziva u samoj stranci, kao organizovanoi političkoi grupi mase, velike i vrlo značajne promene. Teoriski, vodistvo je u socialnom smislu emanacija stranke odnosno mase. Ono je njen zvanični politički pretstavnik. Njena prethodnica. Njena glava. Ono je vezano za uputstva mase i nije ništa više nego organ koji ima da izvršuje ova uputstva i zahteve mase.
Ali, u stvarnosti, u koliko više organizacija raste, pravo davanja uputstva i pravo vršenja kontrole sve se više gubi u magli da se u praksi potpuno odbije od organizacije stranke. Masa mora da se zadovoliava sumarnim izveštajima kojima ima da skine šešir ili, u najidealnijem slučaju, da se obrati kontrolnoi komisiji. Kao što je moguće da se odvoji stranka od društvene grupe, tako ovde sad postoji pojava izdvajanja vodistva od masovne baze. Ovde je još ovaj fenomen pojačan jednim nizom SOcioloških ı psiholoških „kompleksa” i „prirodom” organizacije u koju je stranka primorana da se obuče. To je jedan čitav unutrašnji proces koji se dešava u stranci i on je u ovom. U svima strankama, kao što pokazuje politička istorija i politička stvarnost, sfera demokratske kontrole se sužava postepeno, da se najzad svede na naimanju meru ili na iluziju kontrole. Broj funkcija koje se uzimaju izbornim telima i prenose na upravne organe i savete vodistva stalno raste. Stranka se pretvara u jednu moćnu «gradu, sa komplikovanom strukturom i mnogim spratovima.
_ Obrazuje se iedna birokratija, stroga, sura, oštro ograničena i hijerarhizirana. Štrogo poštovanje hijerarhističkih pravila postaje prvi član katihizisa, koji odredjuje i definiše dužnosti stranke. Postoji opasnost i za demokratskije stranke, po strukturi i osnovnim težnjama, da se pretvore u stranku birokrata, u tirani|u aparatšku, kao što ironično kažu ruski pisci. Ovo hijerarhiziranje strankinog aparata je rezultat tehničkih potreba i najbitniji uslov funkcionisanja siranke kao organizacije. Jer stranka nije samo skup pripadnika, nego i centralni sistem svih organizacija, njihovo formalno jedinstvo; sve to pretpostavlja više ili manje upravne organe, gde se manjina podvrgava odlukama većine i gde su donete odluke obavezne za sve članove. Kad ne bi bilo tako, stranka ne bi mogla da sprovede i izvede sistematsko vodjstvo svojih snaga i da organizuje borbe koje je primorana da vodi. Ali, bilo bi isuviše apriorno tvrditi, kao što to čini profesor Mihels, da se princip potčinjavania maniine većini i princip vodjstva posretstvom jednog centralnog organa može uvek označiti kao birokratizam i formalističko degenerisanie stranke. Sigurno ije da nad svim strankama visi ta opasnost, opasnost koja je stvarnost, naročito u strankama koje se služe masom ali ioj ne služe. Birokratska armatura tada ne samo da leži na masi kao veliki terel, nego birokratski duh proizvodi značaine promene u ideologiji i programu stranke. U koliko se vodji stranke specializiraju