Naša stvarnost

84 NAŠA STVARNOST

ie nastalo diferenciranje; shodno dotadanjem istorijskom razvitku, društvenoj strukturi i prema opštem položaju nastalo je opredeljivanje pojedinih narodnosti za ili protiv revolucije. Austriski Sloveni u nadi da će tako naijbolie osigurati svoj Opstanak, stali su na stranu Austrije i protiv onih koji su težili nje-

nom rušenju. Ni vojvodjanski Srbi, koje je kao narod reprezen-

tirala tada visoka crkvena jerarhija kojia je imala puno razloga

da štiti feudalnu Austriju, ni oni nisu bili sposobni da se oslobo-

de jedne tako kobne iluzije kao što je bila ona da će „svetli car”

u svojoj „najvećoj milosti” nagraditi njihovu „podaničku yvvcr-

nost”, iskupljujući tako svoja „uzvišena obećanja.” Visoka jerarhija, naime, bila je ekonomski (kao feudalni veleposednik) i. politički zainteresirana da se stavi na put prodiranja gradjan= skog pokreta i evropske civilizacije na iugoistoku Evrope.

Reakcija ie 1843 pobedila u celoj Evropi, zahvaljujući, ne u poslednjem redu, i potpori sa strane Slovena. Na ovom faktu ne može ništa da menja ni okolnost da su se u Vojvodini 1848 pojavila demokratska strujanja čiji su glavni nosioci bili malobrojna liberalna inteligencija,i studenti, koji su studirali na evropskim univerzitetima i školama i tamo došli u doticaj sa pretstavnicima naprednih duhovnih struja onog vremena, ni to da se je kod srpskih seliaka za vreme revolucije pojavila borbena žejia za zemljom i protiv feudalne težnje, pa ni sukobi koji su, naročito na pcčetku pokreta iz 48, izbijali izmedju dva gore navedena društvena činioca, (liberalna inteligencija i studentstvo) na jednoj strani, i ierarhije na drugoj. Evropska revolucija je pobedila a samim tim bio ie otvoren slobodan put austrijskoj reakciji koja je, pošto je sputala glavnog neprijatelja, Madjare, Talijane i Požiake, udarila na svojč naivne savezZ-. nike iz 48, pa i na voivodjahske Srbe. Bahov reakcionaran režim nakon 1849 bio je jedino mcguća konkretizacija One iluzije O. „najvećoj milosti svetloga cara” od momenta kada je ta ilužija iz sfere maglovitih sanjarenja skinuta i postavliena na tlo istOrijske nužnosti i realnosti. -

Apsolutizam je bio, porazom Evropske revolucije, spasen ali je zato njegova zgrada silno uzdrmana. On nije bio u stanju da spreči dalji razvoi produkcionih snaga koje su prirodnom nužnošću razbilale, uprkos svih prepreka, ne samo stare produkcione odnose već i zastareli i nesavremeni politički sistem. Ovaj proces koji je, bez krvi i mača ali zato.uporno i neizbežno, revolucionisao stare odnose postepeno je uvlačio u ekonomski sistem moderne gradjanske Evrope i periferne krajeve Austrije, kao Vojvodinu, gde uprkos sasvim sporom i skoro ništavnom 'razvitku industrije dolazi do krupnih promena u privredi, naročito postepenim prodiranjem kapitalizma u poljoprivredu. Značajnu ulogu tu igra razvoj saobraćajnih sretslava koja omogućavaju prisan kontakt, ekonomski i kulturni, sa zapadnom Evtopom. Sa trulim šajkama koje se potapaju i polako zameniuju