Naša stvarnost

52 NAŠA STVARNOST

vačkih gradova i niihovog naglog ekonomskog i kulturnog iačania) — gorostasni polet nizozemske kompozitorske škole, čija umetnost — suprotno crkvenoj i dvorskoi muzici — Oličava specifično društvene potrebe i zahteve gradjanskog staleža; naizad udeo muzike u borbi reformističkih crkveno narodnih pokreta (Luther, Hus, Wycliffe) — pesme taborskih boraca „protivu neprijatelja zakona božjeg”; zatim potsticaj koji pobedonosna katolička crkva (u ciliu razvoja omamljujeće Spoliašnje lepote bogoslužbe) — daje za stvaranje hramske vokalne i instrumentalne „umetničke muzike”; onda osnivanje Velikih kneževskih i plemićskih kapela stvorenih pod uticajem nizozemske škole — koje su na putovanjima pratile svoje patrone u cilju veličanja niihovog bogatstva i snage; konačno stvaranie feudalne dvorske operske umetnosti O čijem značaju i sukobu sa gradianskom buffom smo već govorili itd. .

Svako razdoblie muzičke istorije imalo ie svoje shvatanje muzike, (u istom smislu i u istoj meri zavisno od zbivania svoga vremena kao i istovremena muzička produkcija —}) koje je proizlazilo iz njenog odnosa prema čoveku, a odnosa čoveka prema društvu; zato je, tu možemo anticipirati svoi zaključak, razlika izmedju specifičnih odredaba umetnosti pojedinih društvenih faktora (pokreta, klasa, staleža) u toku istoriie — bila uzrok razlici u odgovarajućim specifičnim formulacijama toga odnosa.

Tako muzičkom baroku i vladajućoj umetničkoj ideologiji na granici XVII i XVIII veka, odgovara estetička „teorija afekata” (Mattheson) — po kojoi ie zadatak muzike da uzbudjuje i stišava osećaje i afekte; muzičkom klasicizmu i aristo- kratskoj umetnosti XVIII veka odgovara „racionalistička estetika” (Christian Mizler”) — po kojoi je suština umetnosti u oponašanju prirode; muzičkom staroromantizmu prve polovine \IX veka i umetnosti mladoga gradianstva u prvoj fazi niegovog razvoja odgovara „formalna estetika”? — po koioi ie sustina muzički lepoga u formi (Eduard Hanslick — „Vom musikalisch Schone”); muzičkom neoromantizmu i sazrevaniu gradianske kulture kojia se oslobadia kulturnog uticaja feudalizma — odgovara „Ausdruck” Estetika — koja pretstavlja nastavak teorije afekata iz XVIII veka (Hausegger i Hartmann); — muzičkom impresionizmu i umetnosti gradianske klase koja se naginje ka dekadansi — odgovara psihološka estetika (Karl Stumpf) koja analizira, po rečima Schmitza, „muzičko osećanje, shvatanie muzike, delovanje muzike i uzroke tog delovania” — i njen derivat Einfuhlung (Lipps, Fischer, Croce), kod koje ie sadržaj muzike neposredno zavisan od sposobnosti „Uuživljavania” posmatrača; dezagregaciji muzičkog romantizma (otvorenoi dekadansi gradianske umetnosti) — impresionizmu, počecima muzičkog konstruktivizma (ekspresionizma) odgovara fenomenološka estetika (Mersmann) koja teži da muzič-