Naša stvarnost

ZAKOPAJTE MRTVE POZORIŠNI KOMAD O RATU KOJI ĆE POČETI SUTRA UVEČE (Odlomak)

Jedanaestog marta 1936 prikazan je prvipul, na sceni njujorškog „Pozorišta u 46 ulici”, komad u jednom činu Irvina Šoa „Zakopajle mrive”. Dvanaestog marta Irvin Šo bio je slavan. A kad je 19 aprila iste godine komad prenesen na jednu veliku pozornicu na njujorškom Brodveju, kritika je već bila klasirala Šoa među najveće dramske pisce Amerike.

Pre ovoga, lrvin Šo je bio polpuno nepoznal. Kad se početkom 1936 godine pojavio sa svojim rukopisom u kancelariji „Lige za novo pozorište”, koja je raspisala konkurs za najbolju naprednu dramu u jednom činu, on je bio samo jedan od dve shlofine nepoznatih i nepriznatih konkurenata. Ali njegova jednočinka je svojom snagom foliko ofskakala od drugih podnesenih dela da joj je bez dvoumljenja data prva nagrada.

Irvinu Šou bilo je tada 24 godine. *

Komad „Zakopajte mrve” zbiva se ,za vreme rafa koji će se sufra dogoditi”. Posle borbe vojnici zakopavaju svoje poginule drugove. Irwin Shaw Ali šestorica poginulih uspravljaju se u svojim rakama i izjavljuju da ne pristaju da budu zakopani.

Uzbuđenje među drugovima, uzbuđenje kod sveštenika koji bez uspeha pokušavaju da ih opoje, uzbuđenje u generišlabu, koji saznaje za faj događaj. Vojnici koji se ne daju zakopati, to je udar za vojsku, za celu naciju. Javno mnjenje fraži da se nešto učini. Generali pokušavaju da izdejstvuju od vojnika poslušnost ubeđivanjem, molbama, naredbama, ali vojnici ostaju upomi. Oni se ne daju zakopati.

Najzad kapetan dolazi na jednu ideju za koju misli da je spasonosna. Pronalazi nekoliko ličnosti koji će imati najviše uticaja na šestoricu nepokornih vojnika: žene. Njihove žene, majke, sestre, verenice. Žene koje su oni voleli i žene koje su njih volele.

Žene dolaze na bojište gde vojnici stoje pred svojim rakama. Njihove razgovore s vojnicima prikazuje ova scena.

Crtež D. Berakovića