Naša stvarnost

26 IRWIN SHAW

razumem. Ali ti si bio siromah, uvek su fi nokti bili crni i prljavi, nikad nisi imao sit da se najedeš, mrzeo si me, svoju ženu, nisi mogao: da izdržiš da sa mnom budeš u jednoj sobi... Nemoj da freseš glavom, znam ja. Jedino dobro kog se sećaš u živolu, fo je čaša piva koju si subotom uveče pio u društvu nekoliko danguba.

UEBSTER: Dosta. Tada nisam mislio o fome... Ali mislim da sam ada bio srećan.

MARTA: Tada si bio srećan, ali u rođenoj kući nisi bio srećan! Znam {o, makar li ništa ne rekao! Pa ni ja nisam bila srećna! Živeti u fri proklete sobe koje sunce ne ogreje ni pet puta u godini! Gledati buba-švabe kako se šetaju po zidovima! Kupovati hranu koju bi svako pravo ljudsko biće bacilo na đubre!

UEBSTER: Trudio sam se koliko sam mogao.

MARTA: Osamnaesf dolara i pedeset centa nedeljno! Sve što si mogao! Osamnaest i pedeset, konzervirano mleko, par cipela godišnje od dva dolara, pet stotina dolara osiguranje, seckano meso. Bože, kako mrzim seckano meso! Osamnaest i pedeset, plašifi se svega, gazde, gasnog konfrolora, svakog meseca premreli od straha da sam ostala u drugom slanju! A zašto da nemam dele? Ko lo kaže da ne freba da imam defe? Sa osamnaest i pedeset ne može se imali delte!

UEBSTER: | ja sam voleo da imamo dete.

MARTA: (Preseče ga) Voleo si? Nikada mi ništa nisi rekao.

UEBSTER: Nisam. Ali dobro je imali dele. Dete je neko kome možeš da govoriš.

MARTA: (Skoro nežno) Isprva, u počešku... Mislila sam da ćemo imali dele, jednog dana...

UEBSTER: Da. | ja. Nedeljom, kad sam izlazio, gledao sam kako ljudi voze svoju decu kroz park.

MARTA: Toliko mi stvari nisi rekao... Zašto si ćulao?

UEBSTER: Govorili smo kao kroz zid, posle prve godine.

MARTA: Trebalo je da mi kažeš. 7

UEBSTER: Slideo sam se da s fobom govorim. Nisam mogao ništa da ti dam.

MARTA: Žao me je.

UEBSTER: U početku bilo je tako lepo. Smeškao sam se u sebi kad'sam išao pored febe ulicom, Marta, a drugi muškarci su le gledali.

MARTA: Davno je to bilo.

UEBSTER: Sve je fada bilo dobro. Šta se to desilo s nama, Marta?

MARTA: Ja možda znam?

UEBSTER: Dele bi nam bilo pomoglo.

MARTA: (Postaje oštrija) Ne, ne bi. Nemoj samog sebe da obmanjuješ, Uebstere. Klarkovi ispod nas imaju čeliri deteta, pa im nije pomoglo. Deca su prljava i preko cele zime su bolesna i deru se koliko ih sasušena grla nose. Slari Klark. vraća se svake

subole pijan kući i bije ih sve redom kaišem o koji oštri brijač, a