Naša stvarnost

JEDAN POGLED | 45

Tlurama, kao i samonikloj vegelaciji, često po 2—3 meseca ne pada kiša, ili pada u neznafnim količinama. Tada, nastaju s vremena na vreme, veliki pljuskovi i provale oblaka, koji uništavaju useve i plodove. Ovakva raspodela almosferskih taloga je jedan. od glavnih negafivnih činilaca pasivne poljoprivredne proizvodnje u Kršu. Kako je ovde lefi toplota velika, to zbog duge suše u · prostranim oblastima refko koje godine žefva ne podbaci ili ne omane. Dakle, iako su u Dinarskom Kršu termički uslovi u osnovi · povoljni, u vezi sa ofsushtvom vlage u lefnjim mesecima, oni su negalivan činilac poljoprivredne proizvodnje. Tek preinačavanjem. odnosa vlažnosfi, akcijom čoveka, fermički uslovi dobijaju značaj pozitivnog činioca poljoprivredne proizvodnje.

Najzad, za poljoprivrednu proizvodnju Dinarskog Krša su značajan posredni činilac posebni hidrografski odnosi, osobito u vezi sa istaknutim klimskim uslovima. Pre svega, Krš jako oskudeva vodom na površini. Reke su u kršu vrlo retke; u koliko ih i ima, one obično feku dubokim klisurastim ili kanjonskim dolinama, te se malo mogu iskoristifi u poljoprivredi. Takođe su relki i izvori. Takvi su hidrografski odnosi na površini Dinarskog Krša. Međutim, u njegovoj unufrašnjosfi, u dubini, ima vode u izobilju. Kroz pećine i podzemne šupljine teku sfalni ili periodski potoci i reke. Ili se u pećinama u jamama i preko leta održavaju manja ili veća jezera, kaštlo znafne zalihe vode). Često su hidromehanički

odnosi u ovim pećinama fakvi, da se podzemni lfokovi, ili voda iz pećinskih jezera, mogu izvesfi na površinu i iskoristiti za nata– panje manjih ili većih zirafnih površina, a naročilo za piće ili

pojenje stoke.

Dok je za Krš, na jednoj sfrani, karakteristična oskudica vode na površini, dole, na drugoj strani, mnoga karsna polja, najveće ziralne površine, frpe periodski od obilja vode. Za vreme kiša u ovoj oblasti, u zimskoj polovini godine, reke i vrela unose u većinu polja znafno više vode, nego što iz njih otiče podzemno: (kroz ponore i pukoline). Zbog foga se u ovim poljima nakupe velike mase vode i polja preobrate u privremena jezera. Ove poplave naslaju redovno s jeseni i u jednim poljima fraju neprekidno do kraja proleća ili početka lefa, a u drugima se ponavljaju u više navrata. One zahvataju baš najveća polja Dinarskog Krša. Njihovo dejstvo je u osnovi blagotvorno, jer se tada taloži znalna količina mulja i tako povećava zirafni sloj zemljišta na dnu polja. Ali, one u nekim poljima fraju po više meseci. Ovako dugim frajanjem poplave omela se racionalno obdelavanje polja; ona se nekih godina uopšte i ne zaseju ili dockan. U plavljenim poljima mogu se sejali samo jari usevi, dakle oni sa kratkom vegelacionom periodom. Ali je čest slučaj da se i ovi usevi mogu-

?) Dr. S. M. Milojević: Vodena zaliha pećine Vjehrenice {Popovo· Polje) i snobdevonje vodom železničke pruge Gabela—Gruž. „Saobraćajni pregled". Čosopis za proučavonje saobroćojno„privrednih problemo. Codino VI, br. 3, Beograd 1935, str. 92.