Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

СПЉЕТСКЕ СТАРИНЕ. и5

сурим Козјаком, ја сам себи лако тумачио многима загонетну појаву што су у „пароставном “ Опљету, пре и боље но игде у осталој Далмацији, сликари обратили пажњу на специфичан карактер лепоте ове наше красне постојбине, као и на богато врело инспирације што га у себи крије историјско-етничка индивидуалност далматинска. На схорашњој уметничкој изложби у овој вароши показаше ти млади уметници много смисла и разумевања ва природне и етничке лепоте које овде путнику на сваком кораку поглед и машту плене, па ће свакојако дбро бити да они и надаље у њима потра:ке свежег надахнућа и увек новог и непосредног под„стрека за своје уметничко стварање.

Кад се вратисмо у град, сунце је било већ давно утонуло у плави Јадран, и ја се са „целим Спљетом“ нађох на пространом кеју, где се с вечера, свет окупља да се наужива свежине и поветарца с мора. Већ се беху поужижале електричне сијалице, те се пред разним кафанама развила, променада какве је ретко где видети и која вароши даје изглед неке модерне купке у већем стилу. Уз свирку конисртне музике, све што је способно да се креће беше измилело па обалу, па се растурило по кафанама или ступило у ред шетача. Ситни свет, ком се не иде под сијалице, заузе клупе до саме ивице морске и отуд стаде да посматра људско шаренило м слуша музику.

Тако СОпљећани обично дочекују поноћ. Око тог доба процвиле последњи акорди и свет се нраћа међу стародревне зидине императорске палаче, да ту настави прошле ноћи прекинути сан о скором узлету „Оплита града“, срца Далмације, по важности треће, а по лепоти прве вароши на, словенском Југу.