Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

114 МАРКО: ЦАР. _

стару Диоклецијанову палачу. А и јесу, заиста, јединствена ствар ти фрагменти древних конструкција, што се путнику кокетно јављају из повијих кућа у које су се кришом увукли. А. све то искићено белим и црвеним олеандрима, што се помаљају иза старих зидина, као неки симболи модерног Опљета у коме садашњица свуда потискује уснулу прошлост.

У неки мах избисмо на плокату Ов. Дујма, где сам дуго времена, као у заносу неком, посматрао дивни Диоклецијанов СВОДОВНИкК (перистил) и елегантне бифоре данас, Богу хвала, поново раскритог звоника, саборне цркве. После подне ишетао сам, или боље, попео сам се у пријатном друштву на китњасто, терасама и њивама ишарано прибрежје Марјан, одакле се оку раствара божанствен поглед па спљетску околицу и на отворено, увек чаробно море, по ком се растурила, као галебова гнезда на пучини, гола јадранска острва, иза којих се на махове помаљају и канда утркују брзи парни бродови и танке лађе једрилице. Са Марјана се, наиме, погледом обухватају острва Брач, Шолта, Хвар и Вис, а замало па би се видео и неретвански залив, да га својом масом не заклања оток Брач. На лево се оцртава древни 'Грогир, чији се звоник, гиздав и извезен као чипка, увнео у чистоме зраку.

На јужној падини Марјана је поднебље тако благо и пријатно, да се човек и у сред зиме ту осећа као у некој пролетњој атмосфери. Али што на том брегу нарочито у очи пада, то је богаство вегетације: лоза и маслина, смоква и бадем, тмасти 10вор пи рујни шипак дочекују те на сваком кораку, а ноздрве ти стално удишу оштри мирис од рузмарина и кадуље, што се помешао с мирисом морског ваздуха.

У повратку се устависмо на т. зв. „Красном изгледу , месту обележену каменим крстом, са ког је пукао диван поглед на СОпљет и његову околику. Гледајући отуд тај панорамски призор, ком јеу позадини највише рељефа дала мирна солинска, лука и романтично приморје „Седам Каштела“, св