Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ТРОГИР И КАШТЕЛА

На место где се острво Чиово — које с једпе "стране затвара луку Салдон, а с друге стране Каштелански залив — највећма приближава копну, савио је своје гнездо древни Трогир. Савио га је, од речи до речи, на једном острвцу које је са сухом земљом спојено дрвеном ћупријом, а са острвом Чиовом покретним мостом од жељеза. И Трогир је, као све приморске варошице у којима су Млечићи своје посаде држали, био опасан јаким бедемима, па, се зато у њему скркло много више кућа него их је на. око — утврђени тај простор могао да обухвати. Зато се страни путници обично у чуду питају како Трогирани могу у тој тескоби да живе и да слободно: дишу. И, збиља, хоризонт је унутрашњем делу града само на два места нешто слободнији: према, морској обали, и кад га гледамо са плокате пред саборном црквом. Испод древних утврђења, која су варош стегла као у витешком оклопу, засута, је у новије време око целог града пространа, обала. На југо-вападној страни њеној, где обично пристају парне лађе, морски таласи запљускују две старине из млетачког доба: тако зване Коморншкове дворе (Сазје] Сатепапг'), с грбом Оветога Марка, и неку врсту округле куле, што ју је, веле, сазидао чувени млетачки архитект Самикели.

Унутрашњост вароши опомиње те, у неку руку, на грађевински хаос око Диоклецијанове палаче у Оплиту, сатом разликом само што је онзмо варош подигнута навалице и према потребама нагле сеобе, док ве 'Грогир у току времена могао да диже поступно и развија, органски. Џа ипак, чудне ли збрке у том сплету улица и уличица, где се архитектонска ремек-дела попут саборне цркве, општинског дома,