Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

"120 МАРКО ЦАР.

и „Лође, сучељавају са најскромнијим кућицама. Али гле пријатна изненађења и неочекиване радости -ва око! Свака, ма и најмања, од тих кућица, има да. покаже понеки траг отмености на себи: овде ти потлед привлачи вешто истесан камени портал, онде старински грб узидан над капијом, тамо опет неки "тотско-млетачки балкон са чудним украсима. Све је то некуд ситно, али дивно временом изгарено и до краја елегантно. На плочнику је чувена „| осота“ којој је таван подупрт стубовима од гранита. И она је малена, али зато сушти ремек. Човек би пред њом дуго стајао, да се ту у близини није десила чувена трогирска катедрала, споменик јединствене лепоте, чија се архитектонска важност сама "собом наговештава и најобичнијем посматрачу. Сазидана је у чистом стилу романском, и иде несумњиво у најзнаменитије споменике далматинске. Звоник међутим — који је у пуном смислу речи „достојан своје велике репутације — опомиње више на млетачку готику, а довршен је (у ХУГ веку) према укусу Ренесансе.

Западни црквени портал, по суду компетентних људи, такво је дело да га треба уврстити у дратоцености целог света. Вајарске работе којима је тај портал украшен, приказују разне догађаје из старог и новог давета, а израдио их је — као што показује _један латински натпис на тимпану — неки мајстор Радован, приморац, одличан уметник, који је трага "оставио и на доњем делу спљетског звоника.

Трогир, „варош са старогрчким традицијама, средњевековном физиономијом, романском архитектуром и млетачким рупнама , има још једну знаменитост која није, додуше, овековечена ни у оронзу ни у камену, но која је опет сама собом један величанствен споменик. Та знаменитост трогирска је славни Иван Луције (Гисто), далматински Херодот, отац наше историографије (рођ. у Риму 1654 год.), који нам је, поред осталих радова, 'оставио једну историју свог рођеног града и, наро"тито, чувено дело на латинском језику: Пе Кеопо