Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

122 МАРКО ЦАР.

По њем расту зелене маслине,

-" Вируј мени, брате, до истине: Рујно вино, билица шеница. Свако воће, цвитје и ружица.

Око мора вароши бијели, По имену зову се Каштели, Тверде куле, висоди палаци, И у њима силени јунаци,

Који Турком пуно додијаше, И њихове главе одсицаше, Великога рата од Кандије, Мало посли Беча и Морије.

И, у истини, приморски поданици млетачке „Сињорије“, као год и далматински горштаци, били су годинама чврсти бедем о који се разбијала турска вила, као таласи о необориву хрид. Својим сигним четовањем и појединачним одупирањем, они спасоше покрајину од опште инвазије и, по томе, од неминовног варварства. Борба је трајала преко два века и народна песма забележила је све важније њене епизоде, таман онако, као што је шпански „Ротапсего“ забележио јуначка дела свог Сида а стародавна, Јелада своје славне подвиге у епима, Хомеровим. И као што се у далматинском Загорју песмом славе Јанковићи, Омиљанићи, Мочивуне итд. тако је исто Качићева песмарица опевала Тартаљиће, Кумбате, Треурсиће, Гулин-харамбаше и остале „по избор јунаке“, којима ће

а Ивит успомена

До најкашњег славјанског вримена".

Ако изузмемо останке грађевина из доба млетачкога, у Каштелима нема ничега нарочито важног у погледу архитектонском. Јединствена. је, напротив, по својој лепоти и питомости, на далеко чувена, „ревијера", по којој су поређана сама „каштела“. За зиму и поледицу ту се готово и не зна, и није нимало претерано казати да у Каштелима, пролеће траје од априла до априла. Њих са севера брани од мралих ветрова високи Ковјак и омањи брдељци, што се према западу простиру од солинских хумова до. босољинске долине. Уза само море, међу-