Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ТРОГИР И КАШТЕЛА. 1213

Пашпацае ег Стоанае. Трогирани су били и чувени Андријашевићи (Апагеј), дипломати и свеучилиштни професори из ХУ и ХМГ века, те многи други одлични људи, међу којима је достојно место заузео и познати дантолог Антоније Лубин, који је тре неколико година преминуо као професор универзитета, у штајерском Граду.

За време ратовања. с Турцима, ове утврђене варошице биле су једина заклоништа сигурна од исламских провала, и њихове куле и зупчасти бедеми нису, као данас, били просте декорације за забаву путника. Отуда. постадоше и утврђени дворци („каштела/) што се на кратким одстојима изниваше дуж питомог игала од Трогира до лука старог Солина, и око којих су у наше дане поникла читава, села. Та су „каштела“ у оно доба била тврда племићка гнезна, која преведра Маркова република, не“ би била мирно трпела у границама својих приморских градова; али јој, напротив, не беше криво да се подижу у њиховој близини, особито у неким крајевима Далмације, где су напади са загорске стране“ и јаче и чешће грозили,

Домаћи летописци помињу с хвалом те гоСподске дворове и јуначке подвиге њихових господара, које је „преведра" вешто мазила, и својом милошћу обасипала. Она их је издашно снабдевала земљама, захтевајући да на њима подижу утврђене замке, као упоришта против турске најезде. Народни приморски бард, фра Андрија Качић-Миошић, посветио је: у свом Разговору угодном словинскога народа читаву једну песму „Каштеланским витевовима,“ која: овако слави равна и питома Каштела, и „силене јунаке“ који су се туда с Турцима рвали:

Липо ти је, побре, погледати Од Солина до града Трогира, Тер Каштеле равне разгледати, Којино су прилика Мисира.

То је поље дуго и широко, Не може га погледати око