Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

УСПОМЕНЕ С ХВАРА. 183

тропску мисију, која га је у животу занимала, желео је да му се и деца посвете каквој научној струци, и он је у томе толико успео, што су се двојица од њих одали фармацеутици, те данас у том својству, колико-толико, служе науци и патничком људству. Трећи му је син официр, а четврти — баш као да је смишљено тражио положај о ког ће моћи да квари оно мало добра што му браћа учине — ступио је у државну службу као финансијски чиновник. Но ја не смем опет да га за то' прекоравам, прво због тога, што је тај харачлија мој добри пријатељ, а друго, што сам и ја сам као непосредно занимање изабрао занат — мандаринСКИ. Ах! нисам га ја изабрао, него су ми га натуриле немилостиве прилике; или, боље рекавши, немилосрдни удес. Да је до мене било, ја бих сасвим други неки занат изабрао; изабрао бих, па пример, да будем кнез-владалац у каквој италијанској државици ХМ! века, или бих, према данашњим приликама, био настојао да добијем место принца од Монака, јер тај срећни владалац нема ни војске, ни парламента, ни министара, ни политичких новина, и по сву годину живи од милостиње својих поданика — у Паризу!

Али сам ја малко застранио, док моји поштовани читаоци, по свој прилици, желе да им још коју рекнем о убавој Лезини, о њезипој историји, трговини, друштвеном животу и т. д. То су, бесумње, врло важне ствари, на које би вредно било осврнути се, да о томе није већ све казао господин Ваедескет. У њега ће читалац наћи обилатих података о издајству војводе Димитрија, о упаду УлизАлила, алгирског гусара, па и о томе, како су сеу априлу 1806 год. браћа Руси ваљано тукли са Мармоновим Франпузима, док најзад ти вредни „Москови. не подлегоше француској „фудији“. Наћи ће, сем тога, и прецизних података о његовању и извозу „бухача“ (сћгузатета ацгеа) данас можда главног продукта хварског отока. Али чега у Бедекеро-