Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ЗАДАР. ЕЈ

жековића“, елегантна и са приличним _ комфором снабдевена. „Средишна Кафана“ (Сане Сепгаје) и — ]а5Е пој Јеаз — посматрање јутарњег покрета, на „Зеленом венцу“ моћи ће да им донекле заслади 60равак у престоници далматинске краљевине. Међутим, пријатељи старина, који уједно имају смисла и за уметност, наћи ће у Задру и кудикамо већег и пријатнијег разонођења. Додуше, из римског доба очувао се овде само један лук на северпим градским вратима, и два. коринтска, стуба, (један на „деденом венцу“, а други на пољани пред Ов. Симеуном); али су зато богати и врло занимљиви споменици из доба млетачког. Џем катедралне цркве Св. Анастасије, која својом дивот-фасадом опомиње на сличне романске грађевине у Пизи и Луки, ту су још и старе цркве Ов. Гризогона и Ов. Симеуна, Богу угодних протектора „дукалног града, Задра", те манастирска црква Ов. Марије, у стилу тек настале ренесансе. Овети Симеун или, како га Задра“ ни називају, Овети Шимун, нарочито је интересантан због свечевих моштију, што се ту хране у драгоценом ковчегу; а Овета Марија је занимљива у првом реду са своје звонаре (у чистом стилу романском), а онда због неколико добрих слика, од СОтаријег Палме и од школе Тицијанове, које су у цркви и у клаустру.

Али од свију старих грађевина града Задра, као да је са археолошке стране најинтересантнија црква Ов. Дуната, подигнута у 1Х веку на развалинама и са материјалом раније оборених грађевина, из доба римског. За, аустријске окупације Приморја претворен је овај велеважни споменик у војни магадин. Касније је дуго времена употребљаван као подрум за, вино, док најзад 1875 год. не увидеше његову важност, те га унеколико поправише и наменишв ва археогијски музеј. За посетиоца лаика, је ова стара црква веома занимљива с тога, што се по раскривеним јој до извесне дубине основима могу јасно да виде остатци (крњад дорских стубова, прочелних греда, богатих капитела итд.) некад паганског