Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ЕРАДОВИ НА ЈУГУ 8!

се помиње као место које походе дубр вачки. и которски трго-пи; помећи трговца (П-Ћ-нњци) походе Котор, где закључују трговачке п слове са Мге'анима: Трг се јржие поред ман-стера, а јур сдукцију над пећ ким тргом, као и над п ћским п-нађурима, воши псћски грхиепископ, доцније патријарх. Н ћске пангђуре похоле дубровачки трговци и у 15. веку, 1410. у Пећи се бавио Ђурађ Бранковић са мајком М:ром и бргтом Лазаром.

И за турског ергм-на Пећ је била повнгта шером српскога света због „српске патријаршије пећске“. 1450. патријарх Никозим пише у Пећи псвељу мавастиру Хилевдару, који је имао имање у Пећи. У 16, 17. в 18 веку помињу се к:“о го полари Пећи феудална фамилија Махмиуд-беговића. | дан је од њих, према изкештају млетачког изв нредн г провидура Пјера Деда, гд 10. фебруага 1690, попглио Пећ (сачјећо Ресћ) Аустријски извештаји тога времена помињу Пећ (Реста) са 130 сега у п ћ ком пргделу. По једном з:пе=су, 1120. пећски п триарх „сбеови град и са полатгми“; то се свекеко односи на ограђени манастир, који је пострадао од М хмудбег вића 1690. год. У 18. веку у Пећи |- било сасвим разумљиво и српског пр-во лавног становништва. 1736. год. помиње се у Пећи неки го полар Петар Андрејевић. 1738. и 1739, морила је „љута болест, чума, по Џећи“, од чега „помре много благочастивих христијан.“ Један Махмуд-беговић, Кариман паша, подиже 1762. око Пећи „шарампов“ (ш нац).

Путспи:ци 19. века истичу Пећ кго знатнију варош у Турској. Теко Ами Буе рачуна у Пећи на 2000 кућа са 7—8000 становник“, међу којима је добар део био православни Србин. Тргов чка важност Пећи тога времена огледала се у томе што је пећска чаршија имгла греко 960 зућана. Го ово у истом времену (1858), кад и Буе,и д ктср Милер истиче Пећ, у којој рачуна 2.400 кућа са 12.000 становника (130 правослгвакх и 20 католичких поро:ица) У чаршији од 960 дућана владала је велика живост све до заласка сунчева. Становвици су се 6.вили

6