Naši novi gradovi na jugu

ПЕЋ.

Пећ, славно седиште српске патријаршије, наш Кијев, први се пут помиње око 1202. године, а 1220. као село у жупи Хвосзу. Утврђени манастир близу Пели био је најпре, од краја 13. века па до 1346. год. столица „митрополије хвостанске“ и „епископа хвостанског , а доцније све до 1766. (са извесним прекизима) столица „елике пркве пе-ске“, „велика цркка арх»епископија у Нећи“, „велике цркве архиепископије и патр“јаршије српске згане П.ћ“. још Св. Сава је у Хвосну установ о еписко"ију у селу Студеници 6 изу Пећи па се ова епископија звала и студеничком, а за разлику од Нем:гњи е Студевице, и Мала Студекица. При «рају 13 века, у једној хрисовуљи краља Милутина, помиње се Мек и Пешш архџиепискупова. Краљ М“ллутиз (1282. 1321.) учинио је Џећ средиштем српске ц к ене власти. Он је, на иче, преместио столицу поглавице српске цркве, само талног српског архиепископа из Жите у Пећ 1346. г. пећски. | архи пископ пооглашен за п ћског патријарха а Пећска Асхиепископига за Пећску Патрија шију, из које се у цркв ном погледу господарило над свима српским православним епархијама. Српска Пећска Патги аршија трајала је до пропасти српске с->жосталности на Дунаву 1459 г. Тада су је Турци укинули, а њезу власт пренели на охридског грхиеп скопа. 1557. српска е Патгија: ш“ја обновљена, опет са сед: штем у Пећи; а 1766. је Тусци покова укијоше и годвргоше под вла.т Васељенске Патриаршие у Цариграду. Али Пећ није била позната у Средњем Веку само због оближње владичанске, митрополитске и патријарш' јске столице, него и као живо трговачко место са дубровачком колонијом. У 14. веку Пећ