Naši novi gradovi na jugu

ШТИП.

„Штип је један од најстаријих градова у српским земљама. Помиње се у трећем веку после Христа као пеонски град Астибо. Грпи су га прозвали Спшпеон, а Срби по њима Штпип. Доцније“ се Штип помиње као један од градова цара Самуилја, који је 1014 заузео цар Василије 11 У бли– зини Штипа била је 1018. столица морозвишке епископије у Морозвизду. Место се ово у 16. веку зове Мороввизд, а данас се ту (у кочанском срезу) налази село Мородвис или Морозда. У уговору о савезу између Карла од Валоа и краља Милутина од 27. марта 1308. год. помиње се „тврђава по имену Штип и предео Овче Поље.“ Границе Србије приближиле су се Штипу доста рано, одмах после коначног освојења Скопља 1282. год. Исте године, кад је склапао уговор са Карлом од Валоа, краљ Милутин вели у једној својој повељи да -је мачем освојио „овчепољску страну,“ кад и скопску, полошку и дебарску. Краљев син Стеван лишен је вида на Овчем Пољу код цркве Св. Николе, која и данас постоји на Овчем Пољу. Град Штип је 1330. год. од Грка освојио и присајединио Србији краљ Стеван. Дечански, који се одмах после боја код Велблужда (Ћустендила) зове „краљем све српске земље, и поморске и овчепољске и велбушке“. На Овчем Пољу у мају 1355. год. бавио се цар Душан са својим логотетом Ђурђем. У 14. веку помиње се „град Штип“ са тргом, са црквама, са „подградијем или амборијем“ (према грчком „емпоријон“). При крају владе (Стевана Дечанског и у почетку владе његова сина краља Душана у Штипу је заповедао војвода: Хреља (у нар. песмама Реља Крилатица). Хреља је у подграђу Штипа био подигао цркву Св. Арханђела Михаила, па је са њеним имањем и људима