Naši novi gradovi na jugu

186 КОСТА Н КОСТИЋ

дао у метох Хилендару, што је и краљ Душан потврдио 1332. год. Та Хрељина црква и данас још стоји у Штипу на Хисару и зове се Фитија. Велики војвода Јован Оливер 1341. год. даде у метох своме манастиру у Леснову цркву Св. Николе у Штипу са целим њеним имањем, што доцније потврди и цар Душан својом повељом. Та црква Св. Николе је данашња штипска варошка црква, која је 1845. била епископска црква, а 1367. је обновљена. У 14. веку у Штипу су бине још две пркве. 1350 год. цар Душан потврди баштину неком властелину Иванку и његовој деци „у Штипу у граду: тај је Иванко био подигао на својој баштини цркву Св. Јована Крститеља, а међу отроцима у Штипу, што их је био приложио својој цркви, помињу се: Ђурађ Данковић, Радован Големчић, Драгослав Србљин са браћом и др. За владе цара Душана, 1355. у Штипу бејаше ћефа 'ија Давид Михојевић, а за владе Дејановића, 1377. у Штипу бејаше челник неки Станислав. Костадин Дејановић 1381. год. бавио се у «Струмици, па је том приликом лесновском манастиру потврдио цркву Св. Николе у Штипу, ону исту што је пре 40 година, 1341. бејаше подарио Леснову Оливер. У Штизу је и светогорски манастир Св. Пантелејмона имао своја имања, која му око 1378 год. потврдише браћа Дејановићи Јован Драгаш и Костадин, као и цркву Св. Арханђела звану Главатова, што је био основао Хреља. 1388, год. у Штипу се бавио Костадин Дејановић, па је том приликом, 26. марта, потврдио добра, која је војвода Дмитар поклонио цркви Св. Спаса у Штипу. И данас се у Штипу под брдом Кумлаком налази црквица Св. Спаса.

"_ Тешко да су Турци заузели Штип пре боја на Косову 1389. год. Више има вероватности, да су Турци заузели Штип после 1394. год, по смрти Костадиновој. 1413. год. у околини Штипа бавио се султан Муса. Дубровчани писмом од 13. јула 1413, г. известише маџарског краља да су сазнали да се султан Муса био налазио на Овчем Пољу (Омсе-