Naši novi gradovi na jugu

ПРИЛЕП.

Прилеп је данас познат широм целога нашега народа. Највећи наш народни јунак, Марко Краљевић прославио је собом и своју престоницу, Прилеп. Уг име Марка Краљевића подразумева се одмах и град Прилеп. И најмање наше дете зна за тај град престоницу „од Прилипа Марка“.

У Средњем Веку Прилеп се често спомиње као тврђава и као доста знатна трговачка варош. За владе цара Самуила (976.—1014.) Прилеп као да је био једно време владичанска столица, јер је код ланашњег села Вароши (стари Прилеп) нађен надгробни споменик владике- Андрије, који је умро 996. год. 1014. год. помиње се да је цар Василије || Маћедонац заузео и град Прилеп. Исти га цар спомиње и у својој повељи од 1018. год. као Прилапон, који је припадао тада битољском владици. Много доцније, у 17. веку, јавља се и прилепска митрополија: 1651. год. помиње се „митрополит прилепски Јосиф.“

Извесну трговинску важност Прилеп је имао и у 13. веку, јер се већ 1240. год. помиње да дубровачки трговци походе и „хору (област) прилепску.“ 1252. год. јавља се градић (тврђава) Прилепа, у који је у зиму 1257./8. год. допутовао Борђе Акрополита из Драча кроз Маћу и преко Дебра и Кичева. Тај се исти градић, сазешт Рт ер, помиње и у уговору између краља Милутина и титуларног цариградског императора Карла Валоа, од 27. марта 1308. год Тај кастрон или каструм Прилеп 13, и 14. века без сумње је што и „кула прилепска“ у повељама нашега цара Душана, или данашње развалине Маркове Куле.

Цар је Душан ослободио Прилеп од Грка Дно и у својим повељама зове га „великославним гра-