Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 35

дом Прилепом.“ Тада је Прилеп био, од прилике, што је данас у Јужној Србији Битољ. 1343. год. Душан се бавио у „прилепској страни“ (крају), а 1348. год. у самом Прилепу, где је имао свој царски двор. Једном је приликом Прилеп походио и ондашњи српски престолонаследник, млади краљ Урош, кад је ишао „да се поклони пречистој Богородици (манастиру Трескавцу) близу Прилепа. Том је приликом Душан, очевидно раздраган (што се осећа при читању његове повеље), манастиру Трескавцу дао богате прилоге, поред осталога и годишњи доходак од сто дуката, трећи део „од трга прилепскога“ (трећину прихода од прилепске царине и других варошких дажбина), и сав вашарски приход од митровданског панађура (овај последњи приход Трескавац је имао и раније). Према овим царским прилозима манастиру Трескавцу види се да је Прилеп у 14. веку био знатна трговачка варош са градским уредбама, царинарницом и великим вашарем. Једно место у Прилепу зваше се и онда „Панагириште,“ где се вашар држао. Доцније, за турског времена, вашар се држао у августу. У 14. веку једно место до самог прилепског панађуришта зваше се „Дол Јеврејски“. Да ли тада у Прилепу бејаше поред Срба и Грка — и Јевреја, тих вајкадашњих становника живих европских варошиг Колико је тада Прилеп одиста био знатна варош у српским земљама види се и по томе што га је за своју престоницу изабрао краљ Вукашин, (1366.—1371.) који се називао и потписивао „благоверни краљ Србљем и Грком“ За овог нашег краља, који је на Марици погинуо са својом војском у о брани српских и балканских земаља од Турака, помиње се уз краља као неки заповедник прилепске тврђаве „Милош бефалија прилепски“ (1366. Прилеп је био краљевска престоница и краља Марка (Краљевића Марка) сина Вукашинова (1371.—1394.) све до смрти Маркове, када га потпуно заузеше Турци. За турског времена постао је данашњи Прилеп, а стари, средњевековни, Душанов, Вукашинов и

3