Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 39"

ната су напредни особито казанџијски, кујунџијски,. терзијски и табачки. На далеко чувени прилепски вашар почиње 15. августа и траје 20—25 дана. Вашар се држи у двема пространим дрвеним зградама, које су изнутра издељене на дућане. На вашар се донесе и распрода 7—9.000 товара разне робе, у вредности на 20—30 милиона гроша. Са разних страна се тада искупи силан свет, на 10.000 људи разних народности, језика и одела. Дођу поред Срба (чак из Босне) још и странци; Бугари, Грци, Власи, Арнаути, Турци, Персијанци, Јермени, Јевреји и др. Ол кириџилука и преноса трговачке робе живела су околна прилепска села. У малим караванима од. 40—50 коња прилепски су сељани разносили у Ниш, Београд, Плевну, Софију, Пловдив, Серез и друга места солунске маслинке, елбасански зејтин, охридску рибу, серески сусам и памук, скопску леблебију,. а у повратку доношаху из Пловдива и Татар-Пазарџика пиринач, из Самокова сирово гвожђе, из Криве Паланке коњске потковице, из Софије и Плевне железне израђевине. У Пловдиву се прилепски каравани јављаху сваке треће године. Екичерев је живео у Прилепу до после српско-турских ратова 1876—78. год. Он је гледао и опадање овог српског града, у коме је он, као странац и туђински (бугарски) културни радник, провео доста година. Као: старац вратио се натраг откуда је и дошао, у Бугарску, па је написао ове доста занимљиве успомене и белешке. Еничерев је запазио да је Прилоп нагло почео опадати нарочито после „окупације“. Трговина се смањиваше, вашари не бејаху више онако велики, живи, занимљиви и шарени, па најзад и престадоше. Многи се грађани раселише и одоше у Битољ, Солун, Србију, Влашку, Бугарску. Аустријска окупација Босне и Херцеговине многе је српске трговачке градове уназадила и упропастила, почев од Дубровника па до Прилепа. Нове политичке и царинске границе, створене на Берлинском Конгресу, Прилепу су потсекле крила. После дугог робовања под Турцима (518 година), ПЏрилен