Naši novi gradovi na jugu

38 __________коста и. КОСТИЋ

год. први, највећи вашар у Маћедонији био је у Неврокопу. Прилепски вашар конкурисао је и самом неврокопском, а 1857. он га је и надмашио. Тада се је вашар прилепски почео држати у августу (1—15). Анри Пуквиљ зна и за стари Прилеп, који он зове „порушена варош звана Џаланка Краљевића Марка“. Већ средином 19. века бејаше ту, на развалинама старог Прилепа, село Варош од 70 кућа. „Варошани“ се тада бављаху производњом дувана, који бејаше на гласу и који се преко Прилепа извожаше. Уотиште, прилепски је крај био на гласу као дувански крај. Народна песма Прилепчанке зове „тутуњаркама“.

Ами Буе назива Прилеп „отвореном вароши“ (без тврђахе и опкопа), и рачуна у њему на 6—7.000 становника. Вашар је на гласу, почиње у априлу и траје 25 дана. Фрања Јукић прошао је кроз Прилеп 1852. год. и рачуна у њему на 6000 душа. Грк Василије Николајиди у свом путопису велио Прилепу да у вароши има на 2.000 домова, а улице су прљаве, нездраве и тесне. Енглескиње Макензијева и Ирбијева (1868.) рачунају у Прилепу само 6—7.000 становника, али га називају једном од најнапреднијих вароши у Маћедонији, на чији велики вашар долази мноштво света.

Најбољи опис Прилепа из тога времена великог рада и напретка пружа нам тадашњи прилепски учитељ Никола Ганчев Еничерев у својим аутобиографским успоменама. Еничерев овако описује Прилеп свога времена (!866.). Куће су већином једноспратне, сазидане од камена и непечене цигље а омазане блатом. Ретке су куће двоспратне, окречене или обојене. Улице су тесне, криве, каљане и прашљиве;: На тргу је сахатна кула. Има 19 махала. Трговина је јако развијена, јер Прилеп посредује у трговинским односима између Босне, Херцеговине, Албаније, Тесалије, Бугарске. Сваке“ године у мају ијуну прилепски трговци иду трговачким пословима у Беч, Лајпциг, Минхен, Пион, Цариград за робу, н од продаје те робе они имају лепе користи. Од за-