Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ __ 43

и цркви Св. Богородице Перивлепте прилагао рибаре у Преспи ипо селима око Охридског Језера, рибља ловишта, своје куће („дворове“) у Охриду и др. По мвожини приложених рибгра и ловишта види се како је онда риболов био развијен.

И Охрид је, вероватно, после смрти Марка Краљевића (1394.) пао под Турке. 1452 год неки Никола Божић из „града Охрида“ подиже цркву у селу Лешанима код Охрида, а тада бејаше охридски архиепископ Никодим. 1466. год. у Охрид уђе Скендербег, али га султан Мухамед !!. истера, па затим преко Елбасана допре до Драча. У повратку са овог похода на А банију султан Мухамед прође кроз Охрид. По савременом запису Кратовца Димитрија Ђака, султан је том приликом са собом повео иу Цариград преселио врло много охридских „бољара“ (угледних грађана), који су, вероватно, били пали у немилост због албанских догађаја. Белешку Димитрија Ђака потврђује и овај запис: „Ва лето 6972 (1466.)... пресели цар Мехмед Охриждане“. Кратовац Димитрије веома је драгоцен сведок који нам казује какав је народ био у Охриду и у осталом крају наше отаџбине и како се осећао у 15. веку. Димитрије доста опширно прича како је у том времену био охридски архиепископ Доротеј и како га је узео да му са грчког преведе на српски језик вегики црквени устав за пошребу њетовим епархијама. Охрид је и у 16. веку био на гласу као рибарски трг. Јован Мусаки у својој хроници помиње (1510.) да се у Охридском Језеру хвата доста шарана, пастрмака и друге изврсне рибе Млечанин Ђовани Ђустинијани у свом путопису (1553. бележи да је Охридско Језеро необично изобилно пастрмкама и шаранима и да је охридска риба чувена у целој Турској, а нарочито у Цариграду. Извештај Ђустинијанов- потврђује и један млетачки ихвештај од 1570, г. и пулописац млетачког посланика Л. Бернарда (1591.). Овај путописац бележи још о Охриду (Осп); има“ тврђавицу, „слабо је, како веле, насељен, премда