Naši novi gradovi na jugu

44. КОСТА Н. КОСТИЋ

је главно место санџаката“. У 16. веку (1566.) охрид· ског архиепископа (Пајсија) признаје (Тимотеј) „православни владика целе Италије“, са епархијама: Пуља, Абруцо, Калабрија, Василика, Сицилија, Малта, Далмација. 1598. год. Турци посекоше у Велесу охридског архигпископа Валама.

У 17. веку Охрид је био познат и у Русији као столица православног архиепископа и као српска варош. 1625. год. у Русији се бавио ради милостиње гревенски митрополит (Сергије, који је изјавио да та је за митрополита посветио архиепископ српске земље Нектарије Охридски. 1634. год. у Русију дође за милостињу и сам охридски архиепископ са својом пратњом, и кад су их запитали одакле су, они одговорише да су православни хришћани из „српске земље из града Ахридона“ (Охрида). Охрид помиње и софијски архиепископ Петар у својој расправи од 1655. год. Хаџпи-Калфа зна да се Охрид налази на источној страни Језера и да „у брдима (охридског краја) има сребрних и сумпорних руда“. Данас има трагова да су се некада експлоатисале сумпоровите руде код села Доњег Косела, на путу из Охрида у Ресан. У другој половини 17. века као да је у Охриду било мало хришћана, јер се у Кодексу Охридске Архиепископије 1664, год. наводе у Охриду свега 142 хришћанске куће. У 17. веку католици имају у Охриду свога архибискупа и охридску архибискупију рачунају у Србију.

При крају 18. века Охрид се помиње као једно од главних места у ејалету битољском. У једној приручној немачкој књизи о Турској од 1789. год. назива се Охрид доста великом, добро насељеном и утврђеном вароши, Лепе податке о значају (Охрида при крају 18. века пружа нам и француски консул у Солуну барон Феликс де Божур. Охрид се по Божуру налази на купастом заравњеном брду, које заилази у језеро и на чијем се врху налази тврђава са кулама. Ова тврђава има у обиму 400—500 хвата, и Охрид се сматра као врло јако место, јер је тежак · прилаз његовој тврђави, којом не доминира ниједно