Naši novi gradovi na jugu

ПРИШТИНА

Приштина се јавља као знатна рударска и трговачка варош са дубровачком колонијом и као владалачка престоница у 14 и 15. веку, када је достигла врхунац свога напретка. О њој, истина, већ и раније има помена, али њен развој- иде са развитком рударских мајдана око ње. +325. год. у Приштини се бавио краљ Стеван Дечански, одакле писао Дубровчанима да му пошљу митровдан-ски доходак. У Приштини се радо бавио и цар Душан, који је имао овде и свој дворац: Ту је он држао савет 1342. год. са царем Јованом Кантакузеном, коме је Приштина начинила утисак једног неутврђеног села, али са краљевским дворцем. 1351. г. цар Душан у Приштини потврди граду Котору извесне старије баштинске дарове српских владалаца. По смрти цара Душана Вуку Бранковићу (+1398.) припадоше Призрен, Приштина, Вучитрн и рударско место Трепча. Приштина бејаше престоница Вуку и његовим наследницима. „У граду у Приштине“ столује Вук Бранковић и 1387. год. потврђује Дубровчанима новластице. Приштина је остала Вукова престоница и после Косова. У Приштини се бавила госпођа Мара Бранковићка (Вуковица) са синовима Гргуром и Ђурђем, а неко време, док су владали Вуковим земљама, и госпођа Јевгенија „царица Милица“ са синовима кнезом Стеваном и Вуком. У 15. веку Приштина је једно од главних трговачких места у Србији. Дубровчани закупљују њену царину; сребро из копаоничких рудника, купљено у Новом Брду или у Трепчи, у њој пречишћавају; ту имају своју-насеобину и дућане и кредитирају приштинске и новобрдске трговце, као и дубровачка посланства која би овим крајем прошла. Ђурађ Бранковић 1411. год. даде неким Дубровча-

4