Naši novi gradovi na jugu

50 КОСТА Н. КОСТИЋ

нима под закуп „царину приштевску са всеми међами које су под приштевску царину/ а 7. маја 14'5 издаде потврдно-писмо да му је закупнина потпуно исплаћена. Почетком 1415. год. Дубровачка Општина отправља два своја посланика, Паскала Растиба и Мартола Замању, да у име Општине честитају с: 'лбу Ђурђу Вуковићу (Бранковићу) и поднесу му дарове. Своју радост и честитање том приликом посланица су имали исказати и Ђурђеву ујаку, деспоту Стевану и мајци Ђурђевој, госпођи Мари. Ако Ђурђа и Мару не буду нашли на Деспотбву двору, имали су их потражити у Приштини ити у Вучитрну. 1418. тод. Дубровчани браћа Милиновићи бејаху у Приштини установили некакку машину за пречишћавање сребра добијеног из Новог Брда, и Ђурађ Вуковић бејаше наредио да се сребро из његових рудника може пречишћавати само при његовој царинарници у Приштини. 1426. год у Приштини се јавља и дубровачки консулат. Од каквих је трговаца била састављена дубровачка колонија у Приштини, и како су ти Дубровчани познавали опште и трговинске прилике у Србији и око'ним земљама, најбоље се види из ове одлуке Дубровачке Општине од 1430. год. Те године Дуброзчани отправљају на Порту једно посланство ради склапања трговачког уговора. По добивеним упутствима то дубровачка посланство имало је уз пут да сврати у Приштину и да од дубровачких трговаца, настањених у Приштини, узме једног, који добро познаје царине које се плаћају у Љешу и у држави Јована Кастриотића. Тај Дубровчанин из Приштине биће постанству у свему на руку у преговорима царински“, а пратиће га на путу до Скопља, где ће посланство преговарати о царини са заповедником Скопља Исак-бегом. 1441. год. Дубровчани шаљу султану Мурату ||. амбасадора Николу Гучетића, коме одобравају да може, у случају потребе, узети на рачун Општине новаца колико му треба од Дубровчана настањених у Једрену, Новом Брду и Приштини. Већ 1430. год. „под Приштином“ (5оНо Рив ла)