Naši novi gradovi na jugu

54 __КОСТА Н. КОСТИЋ

шић наводи за Приштину 3000 домова, од којих је трећина српских. Јукић (1852.) узима да у Приштини има 12—15000 становника, од којих је једна трећина Срба и Цинцара, а остало Арнаути. „Место ово знатно је порад трговине која из Румелије за Босну и обратно овуда пролази,“ вели Јукић. Међутим Гиљфердивг узима да у Приштини има само 1500 домова (1200 муслиманских, 300 православних). (Све су куће тада у Приштини биле од испечене цигље, а улице уске и рђаво капдрмисане. Макензијева и Ирбијева спомињу Приштину само као малу, нечисту варош са 1! џамија. Мартин Ђурђевић, који је неко време провео у Приштини као турски чиновник, описује (1869.) Приштину као праву варош са 10000 ста– новника, већином муслимана. |

У 19. веку Приштина је стајала у трговинским везама са Серезом, Неврокопом, Сарајево“, Београдом, Пештом. Трговина је била у рукама Срба. Приштина је почела опадати после прве „јангије“ (пожара) 1859. год. и друге 1863, када су варош и чаршија готово сасвим изгорељле. Па ипак све до 1876. год. у Приштини се сваке године држао ве_ лики вашар, од 15. маја до краја истог месеца. Кад је 1873. год. косовска пруга била трасирана, Турци и Арнаути нису дали да пруга прође поред Приштине, и то је допринело даљем опадању трговинског значаја овога места. Железница је сада Приштину упутила на Солун, а везе са Скадром и Јадранским Морем прекинуше се. Пре железнице у Приштину су долазили Скадрани са дугим караванима, па су неколико месеци држали свој пазар. Приштина је неко време (1878—1888. била столица косовског валије. Кад се валија 1888. преселио у Скопље, смањен је и политички значај овога места.