Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 53

кроз Приштину у зимско доба, ван вашарског времена, те је зато у Приштини видео само блатњаве улице, незнатну трговину и бедне становнике. У том времену, заслугом француског консула у Травнику Пјера Давида, Француска је обратила пажњу на Приштину и радила да у њој отвори свој консулат, У својим консулским извештајима (од 1809. и 1811.) Давид истиче Приштину као место у коме се држи велики вашар и које има лаке и честе односе са Софијом, Пловдивом и Једреном, где се укрштају путови из Солуна и Цариграда. Давид сматра Приштину као главно место између Цариграда и Сарајева и као главно трговинско стовариште. У марту 1811. г. Француска тражи од султана ферман да отвори консулат у Приштини, пи доби га наредне године. Француска отвори вицеконсулат, и у августу 1812. године- француски консул А. Вас би лепо примљен од приштевског паше. Овај консул Вас оставио нам је леп извештај о Приштини тога времена. Он рачуна да је тада у Приштини било од прилике 8—9000 становника. Варош је била опгсана јарком и рђавим палисадима, а куће су биле врло ниске. У обично време варош није изгледала као какво знатно трго-. вачко место; али, у времену вашара, мењала је изглед. Годишње су се одржавала два веома знатна вашара, један у априлу, други у септембру; продећњи се држао у вароши, јесењи изван вароши. На ове вашаре долазили су трговци из Албаније, Босне, Солуна, Једрена, Ниша. На септембарском вашару у вашаришту под вењацима (дућанима од грања) продаване су разне тканиње, млетачка стакларија, чоха и ножеви из Немачке, муселими, готове хаљине, обуће, мириси, шећер, кафа, оружје, седла, свила из Алепа, ћилими из Смирне, посуђе, коњи и др. На приштевски вашар долазили су доцније и трговци из Србије (1823. Ами Буе рачуна исто да у Приштини има 7—9000 душа, међу којима је добар број православних Срба, а остало су Арнаути и Срби упола помуслимањени. Г. Јури