Naši novi gradovi na jugu

56 КОСТА Н. КОСТИЋ

Брдо и Трепча, 1455. год. Турски извори бележе да су по паду Новог Брда пали у руке победиоцима и Трепча и Ташхисар са својим богатствима. После тога тек код Арнолда Харфа налазимо помен Вучитрна (МонНздогпе). Путници 16. века Вучитрн спомињу као знатно место. Б Курипешић га назива великим тржиштем на Косову. Канеј Дифрен (1573.) помиње га као велико место са много џамија и каменим мостом на Ситници. Грепчански мајдави, вероватно, су нешто радили и у 16. веку, јер Александар Комуловић у својој релацији помиње и Грепчу као место богато златним и сребрним рудницима. Златне трепчанске мајдане помињу калуђери Дамњан и Павле у својој навођеној представци папи Клименту УШ. од 1597. године.

У 17. веку Вучитрн се спомиње као доста знатно место. Хаџи-Калфа га обележава као главно место санџака, Велџтерин, „с оне стране Скопља и При– штине, близу Косова.“ Евлија Челебија набраја у њему: 2.000 кућа, текије, школе, једну богословску школу, леп амам, лепе винограде, воћњаке; куће су му биле зидане, ћерамидом покривене, а доста их. је било и камених. Али је већ тада Челебија запазио да Вучитрн има изглед запуштеног места и да му је чаршија мала. 16:1. год. фра-Бернардин нађе у Вучитрну четири католичка дома са 30 душа; вучитрнски католици ичаху тада капелицу у једној кући. Да ли то беху Дубровчани трговци или какви „Јамогајог! смобат“, какви се налажаху у оближњој Трепчи у том временуг У једном запису можда из 17. века Вучитрн се наводи као један од. „цариградских конака“, други од Новог Пазара. Још 1685. год. радило се у трепчанским рудницима, али је Трепча већ у том врежену била јако опала због турског зулума. Рад и трговачки живот у Грепчи. и Вучитрну ускоро бејаху престали, јер аустријски извештаји од 1689. и 1690. год. саопштавају да је сваки рад престао у трепчанским рудницима, као и по рудницима око Вучитрна и Приштине.

"Од 18. века Вучитрн је једна обична варош.