Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОЗИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ т УБ кој

Најнре као столица вучитрнског санџаката, како га и Рико (1671. помиње, доцније се убраја у ред главних места у ејалету битољском. Непознати Дубровчанин (Енгелов путописац) помиње га као конак; оближњи камени мост на Ситници, преко којег прелажаху путници [6. и |7. века, бејаше на суву, била га је обишла Ситница. Барон Божур га спомиње само као варошицу. У једном ферману султана Селима |, од 1798. помиње се „вучитрнски каза“. Барон Гамера (почетак 19. века) вели о Вучитрну само ово: има тврђаву у којој заповеда бег. Анри Пуквиљ мисли да има 400 муслиманских породица. , Ами Буе назива га бедним и великим селом са 400 куђа; спадао је у приштински пашалук; ајанов конак налазио се у развалинама старог градића, о коме Буе мисли да је из времена цара Душана; пмао је једну стару и једну нову џамију. Г. ] ришић бележи о Вучитрну: „Варош ова није толико голема. У вароши је тврдиња, која такође није голема. За ову тврђаву говори се да су је Војиновићи градили“. Фр. Јукић узима да у Вучитрну има 6—8 000 становника све самих муслимана. Гиљфердингу Вучитрн више личи на село него ли на варош. У варошком насељу Гиљфердинг налази и православне: 400 домова, 250 муслиманских и 150 православних. још је Гиљфердингу у Вучитрну пала у очи усред вароши на узвишењу стара тврђава са високим дебелим зидовима и са неколико кула. Већ 1872. М. (С. Милојевић подиже број домова у Вучитрну на 1150. Вучитрн ле тада, како је приметио Милојевић, водио слабу трговину. П. Балкански (1894.) рачуна у Вучитрну 7—8.000 становника. Г. Бр. Ђ. Нушић наводи да у Вучитрну кадгод бивају јаки пазави и да од заната има највише терзија и ковача.