Naši novi gradovi na jugu

60 КОСТА Н. КОСТИЋ

са '—800 становника, две џамије, два хана, сахатну кулу и неколико дућана. Фр. јукић (1852.) рачуна у Митровици 390 муслиманских и 50 православних кућа, Митровица је тада водила неку трговину са Срб“јом и Белим Пољем. Гиљфердинг (1857) узима да у Митровици има свега 300 кућа. Близу вгрошице налазио се хан и поред хана велики камен, који је означавао границу босанског вилајета. Ту су муолимани из Босне и Херцеговине, враћајући се у своје крајеве, приносили курбан (клали овнове) као жртву у знак захвалности Богу, што су дотле здраво допутовали. Дотле су прваци босански излазили у сусрет новом босанском везиру, и у његову срећу и почаст клали курбан. О томе причају и данас стари људи у Митровици. Гранични стуб још стоји. Окупација Босне и Херцеговине прекргтила је и те народне обичаје. Милош С. Милојевић (1872.) подиже број кућа у Митровици на 000, док ВЈ. Клајић - (1878.) увима да их у Митровици има свега 250. Милојевић је приметио да је у Мигровипи слаба трговина, али се је варош тада веп почела подизати. До 1871. год. незнатно место, а од како је подигнута железница, Митровица је постала најживље косовско место, увозна и извозна станица такозваног Новопазарског Санџака.

Изнад Митровице и њене равнице, у углу који чини Ибар скрећући на север, на брду се налази још и данас добро очуван град Овечан који старији путници зову и Митровачком Тврђавом. Звечан помиње. се још при крају 11. века као српска тврђава у борбама против Грка. Дебели и високи његови зидови бејаху понекад тамница оборених влада ацаи трговаца Дубровчана који су нешто скривили српским в астима У Звечану је сахрањен несрећни Константин Немањић, брат «тевана Дечанског (1322.), па је и сам краљ Дечански под стражому Звечану завршио свој живот (11. нов. 1331.) 1337. год, за владе краља. Душана, помиње се као господар Звечана и Ситнице млађи син госпође Данице, која је подигла вркву Св. Николе у селу Љуботену код Сковља.