Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 59

мост, којим су пролазили путници и каравани на овом живом друму; варошица се ширила у равници где се (Ситница састављала са Идром. Аустријски извештаји !689——1690 год. помињу Митровицу као зарошицу 7 „Горњој Босни“. У том времену, веома тешком по српски народ, изгледа да је Митровица настрадала, јер се у 15 веку не јавља као неко веће трговачко место.

У ферману султана Абдула Хамида !. од 1776. Митровица се наводи као место које се даје у гпархију новопазарском митрополиту Никодиму. Непознати Дубровчанин помиње у свом путопису „место звано Митровица. Дрвени мост на Ибру“. био је тада готово порушен и веома је опасно било њиме прелазити.“ Барон Божур назива Митровицу последњом вароши (бургом) Рашке, јер ту Исар чини границу између Србије и Босне. Божур је дошао у Митровицу идући из Босне и Херцеговине и осетио је разлику између митровачког краја и земаља из којих је дошао. Џред Митровицом, вели Божур, путник се осећа да се налази у новом пределу, да је, према изгледу терена и температури, променио и земљу. Винова лоза, која се од Херцеговине није видела, почиње опет да се јавља; крокови кућа су мање нагнути; биволи у колима замењују волове; све изгледа ново, и биљке и животиње: то је друга земља, други људи и нов предео. Лепа и висока равница Косово (Саззома), чији бескрајни хоризонат као да се стапа с небом, изгледа још лепша као проти«ност неравном и мучном терену.

Анри Пуквиљ прошао је кроз Митровицу 1807. године. С десне стране пута (идући из Босне) видео је на брду „стару и велику тврђаву“, а одатле на пола миље пружала се нова. Митровица са 350 домова. Од старог моста на десет лукова виђаху се тада само остаци, а путници прелажаху Ибар на колима или јашући на коњима и биволи“а; предео је бло богат житом, вином и конолљом. Доцније се (1826.) ова Митговица зове се Пазарском Митровицом. Ами Буе у Митровици набраја 200—300 кућа