Naši novi gradovi na jugu

ПРИЈЕПОЉЕ.

Пријепоље се јавља тек у 14. веку као трг (тегсашт), на коме се баве многи Дубровчани и одакле полазе у“ Дубровник многи каравани. У дубровачким књигама помиње се, да се 1345. баве у Пријепољу дубровачки трговци. 1359. иде из Пријепоља један караван, коги задржа кнез Војислав Војиновић. У дубровачким књигама Пријепоље се спомињеи у 15. веку. И Харф (1499.) у свом путопису помиње Пријепоље. Путописци 16. века редовно наводе Пријепоље, али они више говоре о манастиру Милешеви него ли о самом Пријепољу. Канеј назива Пријепоље ве– ликом вароши хришћанском.на Лиму; има трг снабдевен свима стварима и леп каравансерај. Павле Контарини (15890) означава Пријепоље као лепу варошицу са каравансерајом. Марин Бици помиње га као отворену варош са 800 кућа. Лефевр (путописац француског посланика барона Сансија, 1611.) смањује број кућа на 300; куће су ниске и дрвене. У једном млетачком опису из прве половине 17. века, Пријепоље се помиње као „пазар“ са вешто мање од 800 куђа; некада ту бејаше тврђавица. У 17. веку Евлија Челебија пружа нам читав опис Пријепоља. Он ту дели Пријепоље на два дела: један му је (мала) на Лиму, Горње Пријепоље, са 50 кућа даскама покривених, са баштама, амамом и десет дупана; други му је део хиљаду корака ниже од првог, Доње Пријепоље, касаба, на ушћу Милешевкеу Лим. Доње Пријепоље је веће и уређеније од Гсрњег, састав љено од десет махала (6 муслиманских и 4 хришбанске), са 486 кућа, 100 дућана, 10 џамија и сахатном кулом. У турско-аустријском рату у 17. веку помиње се да су Аустријанци заузели и Пријепоље (1689). У 18 и 19. веку Пријепоље се мање помиње и истиче. Енгелов путописац помиње га као „мало