Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАПОВИ НА ЈУГУ | 67

место“, Божур као варошицу, Пуквиљ узима да има 502 кућа, окружених воћњацима. И Буе рачуна да у њему има 500 кућа (један део хришћанских); лепи · каравансерај из 16. и 17. века бејаше у развалинама. "Фр. Јукић назива Пријепоље доста знатном вароши, а Гиљфердинг „жалосном варошицом“ од 546 домова са 4000 становника (65 хришћанских домова са 350 душа). Ро' кијевић (1868) зове га варошицом са скопо 2000 становника већином муслимана. ср

Некада врло важан трговачки друм ДубровникНови Пазар ишао је из Пријепоља долином Милешевке, близу манастира Милешева, а поред истоименог градића. Милешева помиње се у 13. и 14. веку као „место“ (село) у жупи Цоној Стени, под којом треба разумети предео око манастира Милешева. Манастир је подигао краљ Владислав, који се звао због тога кгитор милешевски, и који је 1237. „у славну лавру Милешеву“ пренео из Грнова тело свога стрица архиепископа Саве (Светог Саве). због свечева тела, „храм Св. Спаса у жупи Црној Стени у месту“ званом Милешева“ (13. и 14. века), зове се у 15, 16. и 17. веку и „манастир Св. Саве Српскога,у Милешеви“. „Манастиром Св. Саве“ зову га и неки путописци 16. и 17. века. У. 14. веку милешевски калуђери су из Дубровника набављали велике количине уља за манастирску потребу. 1377. у Милешеви се босански краљ Твртко венчао за жраља Србије, Босне и Приморја. Доцније се данашња Херцеговина звала „Војводством Св. Саве“, а херцеговачке се војводе зваху и „чуварима гроба Св. Саве“. Манастир и оближњи истоимени градић у 15. веку бејаху својина војводе Сандаља Хранића а затим херцега (Степана Тада дабарске влалике столоваху у Милешеви, а у турско време пређоше у Сарајево. Милешевски митрополит Давид један је од сведока на тестаменту херцега Степана. Путописци 16. и 17. века редовно спомињу манастир Милешеву, а неки су и свраћали да га разгледају. Мазивају га лепим, великим и оловом покривеним

5ђЕ