Naši novi gradovi na jugu

ПЉЕВЉА.

У римско доба на место данашњих Пљеваља била је некаква римска варош, чије је име почињало на 5. У 15. веку Пљевља се звала Брезница, а тако се «спомињу и у дубровачким књигама. Данашње име јавља се већу 15 а турско име, Гаслиџа, у 10. веку. Путописпи 16—19. века зову их и српским и турским именом. У стиху једне народне» песме: „У Ташлиџи шеру бијеломе.“

У 16. веку помиње се место Пљевља. Зено их назива селом, а Канеј варошицом (богоо, бонгсаде). „За одмор ка и трговаца у Пљевљима је већ у 16. веку био простран и оловом покривен каравансерај У 17. веку Пљевља као да су нешто порасла и добила важност као столица херцеговачког везира. Лефевр их описује као отворену варош са 400 кућа, три џамије, два каравансераја и кафаном. Хјес путописац назива их вароши (боцго). Пљевља „су тада, по овом путонисцу, била насељена све самим муслиманима и обично је овде столовао херцеговачки „санџак бег. Гргичевић (1626.) и један м'етачки извештај тога времена подижу број кућа у Пљевљима на 5—600. Пљевља су била тада добро насељен „пазар“ на брежуљку изнад лепе равнице, и херцеговачки санџак ту је понајвише долазио да зимује. Хаџи-Калфа назива Пљевља „столицом бега од Херсека“. Ев ија Челебија даје ову статистику тадашњих Пљеваља: 700 даскама, ћерамилама и плочама покривених кућа у пет хришћанских и пет муслиманских мала, у чаршији око 200 дућана вебином пушкарских, 10 џамија, 3 мектеба, 2 медресе, 2 текије, 3 хана, 1 имаре, ! амам. Пљевља су била отворена варош, без тврђаве, столица херцеговачког паше. На гласу су били пљеваљски жоњи. Према једном анонимном опису Босне и Хер-