Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 71

цеговине из времена 1718—1739., Пљевља у 18. в. нису се по величини разликовала од Пљеваља 17. в.: имала су 600 кућа. Енгелов га путописац назива знатним местом. Божур назива Пљевља варошицом од 2—4000 становника готово све самих најљућих муслимана из Босне. Капетан Ру-) а-Мазелијер спомиње Пљевља (1806.) као варош од 5—6000 становника. Анри Пуквиљ рачуна да у Пљевљима има 400 муслиманских домова. У једном анонимном опису Босне и Србије од 1810. год Пљевља се помињу као главно. место у Херцеговини. 1818. год. због некакве барутне експлозије изгоре сва чаршија у Пљевљима итом приликом многи људи изгибоше. 1836. „касаба Таслича“ пострада и од колере. По Буевој оцени Пљевља су тада имала на 300 становника, већином Срба муслимана, шест џамија и пошту, јукић назива Пљевља доста знатном вароши. И одиста су Пљевља порасла у том Рремену, како нам то сњедочи Гиљфердинг. Била су после Мостара најживљи трговачки град у Херцеговини. Бројата су на 650 муслиманских и 115 православних домова, са 6000 становника (1000 православних Срба). Имала су седам џамија. По Вј. Клајићу (1878. Пљевља су порасла после двадесет година тек на 7000 становника. У 14. и 15. веку Пљевља су посећивали дубровачки трговци, а свакако су га посећивали и у новом веку. Имамо један спомен да су се у Пљевљима виђали дубровачки трговци и њихови повереници до пре неколико година пред гад Дубровачке Републике. Неки Иван Матков пише 10. маја 1800 год. из Пљеваља неком Сави у Дубровнику, да му турске власти не даду више куповат: нити што је купио да изнесе, јер му је везирска бурунтија, коју му је (Сава) дао, лањска, а треба нова; Турци му веле: Ако си дубровачки човек, а ти донеси нову бурунтију, па ти нећемо ништа бранити. После окупације, од 1878.—1908., Пљевља су добила

аустријске гарнизоне и то је у варош унело више промета.