Naši novi gradovi na jugu

ПЛАВ. ГУСИЊЕ

У споменицима (владалачким хрисовуљама) 13.. и 14. века Глав се јавља као жупа са својим се– лима, Плављани већином као рибари, а језеро им се зове „блато“ или „бара.“ Вероватно на месту данашњег Плава бејаше у 14. веку „село у Плаве.“ Бањски манастир Св. Стевана имао је у Плаву 14 рибарских кућа и ловиште, у коме нико није смео ловити сем манастирских људи за рачун манастирски, иначе је била казна 12 волова. У Плаву су имали своје рибаре Дечани и манастир Св. Арханђела Михаила и Гаврила код Призрена. Год. 1435. помиње се да. Плављани иду у Скадар по сб. За српских владалаца риболов је био развијен на Плаву. а и за турског времена помиње се рибарење, само што су некад манастирска ловишта присвојили Турци. У 16. веку. Плав се помиње као место на оном друму, којим су млетачка пошта и курири ишли сувим од Котора у Цариград. Тада, као иу 17. веку, Плав је био добро насељен предео, »= кога су ишли и за три дана стизали у Котор дуги каравани (по каткад од по 200 коња), натоварени вуном, житом, сиром, воском. Гу трговину спречавале су Клименте (арнаутско племе) својим упадом у Плав, а да би то омели, Турци 1612. год подигоше на граници климентској тврђаву Нови ГрадХаџи-Калфа помиње га као место Лулав, 19 дана удаљено од Цариграда, а насељено Црногорцима. Један италијански извештај 18. века напомиње да је на Језеру развијено рибарство. Ами Буе назива Плав варошивом са 100 арнаутских и српских кућа. Г. Јуришић (средина 19. века) подиже број домова у варошици Плаву на 400, од којих је тек четвртина било Срба. О плавском рибарству јуришић је забележио: „Између Плава и Гусиња налази