Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 19

се једно језеро, које је с риболовом богато. Овај је риболов манастира Дечана, но сада су га Турци плавски и гусињски присвоји и.“ Хекар рачуна у Плаву 300 кућа са 3000 становника (две трећине муслимана, трећина православних); мала чаршија од тријестак дућана била је у средини ове варошице, где су околна племена сваког четвртка долазила на пазар. И данас се прича да су и Кучи долазили у Плав да купују жито, вино и друге потребе. За турске владе лов је на језеру био слободан, али се мало кућа занимало рибарством.

Много мање знамо о Гусињу ранијих векова. По мишљењу Ф. Рачкога, Дукљанинова жупа Опијзепо биће да је Гусиње и његов крај. У 14. веку у жупи Плаву бејаше село Гусино, што је, ван сваке сумње, данашње Гусиње. После тога ова забачена варошица јавља се тек у 18. веку. У једном фермапу султана Абдул-Хамида, од '776. год. Гусиње се помиње као место дато новопазарском митрополиту. Ами Буе рачуна у Гусињу на 300 домова српских и арнаутских. Тада је Гусињем, као и Плавом, управљао муселим који је згвисио од скадарског паше. Јуришић приказује Гусиње као варошицу од 400 домова, од којих је само четвртина Срба. Хекар смањује број Срба на 50 домова, а рачуна да Гусиње има 4000 становника. Гусињска је чаршија тада била мала: имала је 50 дућана, али је Гусиње било чувено са свога октобарског вашара, на који је, по тврђењу Хекареву, долазио свет из целе Румелије. И данас се зна у народу дасуу старије време и Кучи имали њкеза са Гусињем, где су ишли по жито, вино и друге потребе.