Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

120 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

ХИП пука не хтеде похитати да врати натраг своја два батаљона упућена преко границе, било је наложено начелнику штаба Шумадиске дивизије, да одмах еде на Преполац и тамо лично посредује у корист извршења добивених наређења. Међутим, командант Моравске дивизије добијао је у том смислу само депеше, којих је било три (ако се тако може назвати и једно наређење, достављено му преко телефона околним путем и помоћу већег броја преносника). Прва, која је, како изгледа, приспела прилично касно, и то теку 2'30 сах. по подне, када трупе ове дивизије већ у велико беху упућене у напад, гласила је овако: „Извештај ваш о нападу на ! и 1 пук примљен је. Предузмите све, да се напад одбије, а у згодном тренутку за време борбе извршити контранапад, макар прешли и на турско земљиште, па се одмах затим вратити на старе положаје“. Значи, закорачити, ако је потребно, и границу, али само колико да се одбије арнаутски напад: за коју стотину метара и делимично, од стране непосредно нападнутих трупа, а никако у стилу каквог већег уређеног напада, па се одмах повлачити на положаје с ове стране границе, и даље тако редом, док се год не објави рат, — као да се једном заметнути бој може и сме цепкати овако на парче. Иначе, на други начин не бисмо могли протумачити толико инсистирање команданта армије, да се пребачене трупе одмах враћају натраг, без обзира на то што ће ово њихово безравложно појединачно враћање штетно утицати на њихов нападни елан и још више отвжати ситуацију осталих, које су такође заплетене у борби.

Друга депеша, која је убрзо стигла, била је још карактеристичнија, јер се тадашње борбе, које узимаху све веће размере, у њој третирају као обични појединачни сукоби, који се дају расправљати на начин, како је командант армије замислио, т. ј. да трупе на одсецима, који нису напад-