Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 119

мерама, и подстицан од њих, он је, наравно у лепој намери да својој армији уштеди велике жртве, сплом хтео да помоћу тих својих и њихових веза у ратне операције унесе и мало политике. На име, сав се бејаше заложио да приволи Арнауте, да се не бију против нас. Стално је општио са повереницима, преко којих је шиљао поруке арнаутским поглавицама и давао им бесу. И тиме је толико био заузет, да је мало времена посвећивао својим чисто војничким пословима.

Баш у време, кад је мислио да ову своју мирољубиву политику приведе крају, десише се, и то нашом кривицом, и такве ствари, које су претиле да сав његов труд у том погледу учине узалудним. Дође Танкосић и направи русвај. Командант Моравске дивизије 1 позива нареди својим трупама да пређу у напад. Командант ХИП пука гурну напред са Преполца. Једном речју, све се бејаше заверило против те његове политике, у чији је успех слепо веровао. И сад уместо да се пред овим што се више не да поправити врати у стварност, па да као комавдант армије и од своје стране допринесе, да му трупе из тих првих борби изађу с победом, па макар их после, ако другачије не би могло бити, и вратио на гранични фронт, он напротив предузима оно што ће се, за пакост баш у једној ванредно повољној сптуацији, штетно одазвати по њихов морал.

Дакле, кад стигоше у Куршумлију извештаји о борбама на граници, полетеше из армиског штаба телефонска и телеграфска наређења, која препоручиваху трупама умереност. Шта више, у телефонским наређењима, која допираху само до трупа Шумадиске дивизије, пошто је Моравска била далеко и без непосредне телефонске везе са армиским штабом, спомињана је и претња смртном казном за оне, који се, ношени напоном личне инициативе, тим наређењима не буду покоравали. И на послетку, када и поред свега тога командант