Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

122 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

тити се на свој положај“. И најзад, у трећој, која је била добивена отприлике око 4 сах. поподне, дакле пошто се П пешад. пук бејаше сасвим озбиљно ухватио у коштац са Арнаутима на турском земљишту, изриком је тражено, да се све трупе, које су прешле границу, врате натраг. Командант Армије је, према томе, рачунао, да је у смислу одбијања арнаутског напада дотле било учињено сасвим довољно, па чак и више но што је требало, и да више није постојала потреба да се ма које наше одељење задржава даље с оне стране границе. Значи да се он, занет другим мислима, још није умео удубити у ситуацију, која је тада владала на бојишту, и да му је, у интересу мирољубиве политике коју је и даље намеравао водити са Арнаутима, или, ако не баш то, онда због оскудице у личној инициативи, било много стало до тога да одговорност за повреду границе ни у ком случају не падне на нае.

Он у томе за први мах није успео, бар што се тиче трупа, упућених преко границе пре овог његовог посредовања. Оне п даље продужише да терају своје. Тако, батаљони првог борбеног реда ХП пешад. пука продреше чак у Д. Дубицу и око 4 сах. поподне поседоше висове десно и лево од друма изнад саме џамије, где се стадоше утврђивати, не мислећи да се враћају натраг. Отрељачки стројеви ојачаног ! пешад. пука, без трију чета 4. батаљона Ш пешад. пука које остадоше на пошумљеном вису јужно од Мердарске карауле, у то време припремаху јуриш на уску камениту косу испред турског села Мердара и к. 686, где се Арнаути беху солидно укопали у камену. И на послетку 1 пешад. пук, који као десна колона своје дивизије наступаше између ових двеју нападних група, равнајући се према оној првој из Шумадиске дивизије 1 позива, тада се великим својим делом распоређиваше на турском земљишту ради преноћишта: десним крилом на падини висова према Д. Дубици,