Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

150 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

снагама (П пук и придати му 4. и од њега независни 3. батаљон Ш пешад. пука), на положајима који њихове правце наступања затвараху херметички. Истина, код ових овде побројаних наших трупа у моралном погледу није све било баш у своме реду. На пример, онај нападни елан, са којим је ! пешад. пук јучерањег дана био пошао да осваја уску камениту косу према Мердарској караули и који је лакомислено био тамо проигран, још није био нити је уопште могао за овако кратко време бити повраћен. Слично је донекле било и са 8. и 4. батаљоном Ш пешад. пука, који су такође имали, ако не онакав исти пораз као |, а оно опет један, у накнаду зато, скорији неуспех, чији су утисци и сувише били свежи. Али су зато сви били у стању да на благовремено поседнутим положајима, ако су им бокови сигурни, дочекају и зауставе навалу неуређених гомила арнаутских, којима је било довољно да осете једноставан ватрени фронт, па да у предузетом нападу врло брзо малакшу. Вредно је овде напоменути, да се код наших тада веровало, да Арнаути овај свој обухватни маневар изводе са великом снагом. Чак се страховало да га они у даном моменту још више не прошире, хватајући и косе источно од села Васиљевца, што би за трупе левог крила Моравске дивизије П позива, а специално [| пешад. пука, збиља било врло опасно. Отуда она превелика забринутост, која се у то време огледаше на физиономији свију, почев од команданта дивизије па до последњег војника на овоме крилу, и која у души њиховој бејаше оставила дубок и неизгладив упечатак. Забринутост, која је и доцније, после ових свршених догађаја, нашла свој ехо у званичним релацијама и разним досада објављеним списима, где се говори ио некаквом критичном положају, у коме као да се тада налазаше Моравска дивизија Ш позива. Отуда најзад ионајјасно наглашени песимистички