Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 151

тон у извештају, којим је, када Арнаути у зло доба почеше излазити из Васиљевца и показивати тенденцију за даљим надирањем низ Косаницу, командант дивизије по други пут затражио од команданта армије помоћ Шумадиске дивизије [ позива. У самој ствари, Арнаути тај свој обухватни маневар беху предузелм са одсека између наше Васиљевачке и турске Мировачке карауле, који их је упућивао на села Васиљевац и Мировце, а преко ових и на положаје, по којима је била на брзу руку организована одбранбена линија наша на овоме крилу. Да су били јаки, као што се код нас мислило, они би се свакако раширили граничним гребеном још више на исток, да би узели за главни правац наступања гребен Васиљевачке косе, па чак, што је врло вероватно, не би оставили на миру ни оне две чете 4. батаљона П пешад. пука, које се са једном четом трећепозиваца налажаху у њиховом десном боку, у реону Мачије Стене. Другим речима, како су им широки обиласци и иначе били у крви, тешко да би се они, да су само имали са чиме латити се једног таквог замашнијег потеза, ограничили искључиво на зону, која се простираше у југоисточном правцу само дотле докле је допирало село Васиљевац.

И одиста, када најзад између 3 и 3,80 по подне, потпомагани ватром своје добро маскиране батерије на уској каменитој коси испред к. 696 п турског села Мердара, пођоше из Васиљевца десном обалом Косанице, снага њиховог полета била је тако рећи на издисају. Довољна је била фронтална ватра двеју чета 2. батаљона П пешад. пука на северном окомку Васиљевачке косе п двеју чета 4. батаљона из истога пука на предњој ивици оне кратке косе која се од Баровачког утврђења спушта у Косаницу, да их, и поред све помоћи напред поменуте њихове батерије која је овамо гађала пребацујући гранични гребен, дефинитивно и на