Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

156 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

отиснуше се са Преполца, с тим, да се у духу постојеће намере команданта дивизије зауставе на јужним откосима овог импозантног теренског комплекса, и то: 2. граничним гребеном а 1, страном између тога гребена и долине Дубичке реке. Најзад 4, који је до тога времена са 3. био у пуковској резерви код села Кртога, остаде и даље у том својству, крећући се за 2. батаљоном, односно за средином овако лепезасто раширеног првог борбеног реда.

Х! пешадиски пук, не наишав нигде више на непријатељски отпор, сав се на послетку бејаше свио у маршевну колону. Па, пошто је, крећући се даље овим поретком, прошао увалу у изворном делу Дубичке реке, избио је цео на косу која са западне стране опивичава село Г. Дубицу. И најзад, држећи се тачно наређења добивеног од команданта дивизије, на њој се још по дану беше прикупио за преноћиште отприлике у висини овога села, под заштитом претходничког 2. батаљона. Алп са ХП пешад. пуком испало је друкчије но што је командант дивизије желео. Управо, код њега искренуше околности које га одвукоше много даље но што је заповешћу било предвиђено.

Он је лепо стигао онде где је требао да стане и организује нову одбранбену линију. Али, мора бити да је командант пука, потпуковник Миливоје Стојановић, тада видео шта се бејаше десило са 1 пешад. пуком, па се онда нашао побуђен да та, делујући на своју личну одговорност, свесрдно потпомогне. Јер све његове трупе, сем 3. батаљона на Орлишком вису који му није био под руком, на велико изненађење команданта дивизије, одмах продужише наступати, и то: 2. батаљон опет граничним гребеном ка турској караули Репоња, 1. батаљон десно од њега у правцу косе уметнуте између Дубичке реке и гребена на коме је била ова караула, 4. батаљон за средином између њих два, 5. батерија граничним гребеном за 2. батаљоном.