Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 157

У том допаде команданту 8. батаљона на Орлишком вису директно од Команданта Армије са Преполца телефонско наређење, да лично најкраћим путем оде и увери се да ли је Мердарска караула још у рукама Моравске дивизије П позива. Знак да је командант армије већ био сазнао или је по жестини ватре на фронту ове од њега удаљене дивизије и сам био оценио, да је њена ситуација доста овбиљна и да се код ње могаше очекивати свашта, па и губитак напред именоване карауле. Док не добије од њега прецизан извештај, на који би имао да чека до мрака, он, како по свему изгледа, није ни мислио да са трупама Шумадиске дивизије ! позива врши какве покрете изван оних који су већ били наређени и од којих, да је само на њима остало и да није било инициативе и одлучности команданта ХИП пешад. пука, Моравска дивизија П позива не би имала велике користи. По том дакле наређењу, командант батаљона узе једну чету и са њом се епусти у прву дубодолину пред својим фронтом и даље продужи да се вере по тамошњем врлетном и испресецаном терену, држећи се означене му визуре и купећи уз пут заостале по шумама војнике растројеног [ пешад. пука. А остале три његове чете остадоше на Орлишком вису и неко време стајаху у месту, не знајући шта уопште да започну. Па кад на послетку видеше да су батаљони, који проминуше десно од њих, одмакли прилично унапред, оне се саме, без ичијег наређења, спустише на гранични гребен код карауле Орлујски вис. И одатле се, опет по својој инициативи, упутише овим гребеном отприлике у моменту, када 1. и 2. батаљон приспеше у висину турске карауле Репоња,

Код ове карауле, која, и поред паничног бегства 1 пешад. пука, не беше пала непријатељу у руке, јер су је до краја бранили четници, команданту ХП пука стиже наређење команданта дивизије, да се ту задржи. Али и то наређење остаде