Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

166 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

у току овога само дана, нису ништа друго до удаљене епизоде или диверзије напред поменутог боја, који је од свију њих био много замашнијих размера и који је, сем тога, први био започет и најдоцније завршен. Замећући их по својој инициативи, Арнаути су хтели да распарчају пажњу команданта Треће Армије, да га натерају да исто тако распарча и своју армију, па да, ако буде могуће, тим начином испослују нове изгледе на месту, где су били насели са офанзивом и где услед тога остаде неутралисана њихова главна снага. Зато ћемо и њих обухватити овим одељком, А ради боље прегледности, при описивању свију тих епизода, држаћемо се извеснога реда, независно од релативне важности њихове у односу према целини.

Дуж границе, у реону Копаоника и изворног дела реке Лаба, биле су распоређене мртве страже и прихватнице ХИ пешад. пука Ш позива, који се са својом осигуравајућом мрежом простираше и даље на запад од Рашке, захватајући према томе са својом главном снагом и концентрациску просторију Ибарске Војске. Специално у караулама Локвица, Врвло, Копривница и Јавор, на месту где се гребен Копаоника, долазећи са турског земљишта, упираше на тадашњу нашу државну границу, налажаху се и јачи делови 1. граничне чете, која је, на глас да се Арнаути прикупљају према овом делу нашег граничног фронта, била овамо благовремено усредсређена. Напад на ове карауле и на караулу Сребрницу, у којој је било само трећепозиваца, отпочео је још у току прошлога дана. Борба је остала нерешена. Арнаути на овоме месту нису имали успеха, јер не заузеше ни једну од тих нападнутих караула. Али опет и тамошња наша посада од граничара и троћепозиваца већ је била балдисала. Местимично је остала и без муниције. Па како није имала наслона на оперативне трупе, јер је Командант Армије био пропустио да ово за њега тугаљиво место на време осигура потреб-