Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 167

ним делом снаге из Шумадиске дивизије 1 позива, почела је овога јутра делимично да попушта. Арнаути заузеше караулу Јавор на левом крилу ове граничне чете и караулу Сребрницу у продужењу његовом, Око 8 сах. поподне паде им у руке и караула Локвица на њеном десном крилу. Око 4 сах. наши напустише и Копривницу, одакле се Арнаути одмах упутише у позадину карауле Врело, у којој је командир граничне чете са њеном посадом одолевао нападима Арнаута. Најзад, око 4.30, да неби био сасвим опкољен, и овај се са посадом Врела повуче уназад. Пут одступања за Луково, где му је било седиште и где је требао прикупити своје растурене делове, био му је пресечен. Али је он ипак до ујутру 6. октобра успео да обилазним путем, преко Блажева и Треске, са оним што је имао под руком, тамо дође и ступи у везу са појачањима, која му беху из Куршумлије послата у помоћ.

Том приликом Арнаути попалише многа села до близу Блажева и Лукова. Дим од толиких паљевина могао се видети врло јасно са висова изнад Куршумлије, у којој је због тога владало велико узнемирење. Иначе, напад је овог дана био управљен, истина са слабијом снагом, и на друге карауле источно од ових, преко којих Арнаути беху провалили на нашу територију да искале свој бес. Сад су биле нападнуте и карауле од Ковачевца до Угљарског крша десно и лево од Мадљике. где је био распоређен 2. батаљон | пешад. пука Ш позива. Но овде Арнаути ништа нису могли учинити. Па ипак у Куршумлији се бејаше око 4 сах. поподне пронео глас да је пао и Угљарски крш, што би, да је било истина, збиља значило озбиљну опасност по безбедност ближе позадине Шумадиске дивизије 1 позива.

Командант Армије није имао у близини на свом расположењу других трупа, сем два ескадрона, (8. и 8.) Дринске дивизиске коњице П позива, који.