Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

170 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

тевима, који су на овом планинском терену врло незгодни и дању. Па ипак, наместо определења стићиће тек пошто се Арнаути буду сами повукли преко границе.

Код Шумадиске дивизије 1 позива 5. октобар био је у свом почетку обележен старањем да се поправи онај битни недостатак у њеном распореду с погледом на несигурност њеног десног бока. Али је и то ишло са некаквим непојмлљивим натезањем и, тако рећи, на парче. На име, у зору је био помакнут од села Шушњака на Јашарове конаке 2. батаљон ХТХ пешад. пука. Око 8 сах. изјутра, поред овог батаљона прошао је, са задатком да заузме турске карауле на Буњачком брду и Превитичком вису, које су до тога времена с наше стране за чудо биле остављене на миру, четнички одред капетана Танкосића, који бејаше овамо пребачен са Мердара. Мало после, батаљон на Јашаровим конацима и четири Дебанжова топа на Дабиновачкој коси добише наређење да га, у случају потребе, први активно а други ватром, од своје стране потпомогну. Најзад, четнички одред нападе обе ове карауле и поподне их заузе једну по једну, после чега он оде у долину Лаба, где је попалио села Метохију, Репу и Мрвеће, а батаљон, који му је прискочио у помоћ са Јашарових конака остаде да преноћи на заузетом положају.

Нешто мало борби било је и на левом крилу ове исте дивизије, на Низамском логору. Један непријатељски батаљон, потпомаган ватром једне своје батерије са Мерћеза изнад Подујева, бејаше се отприлике око подне из тог села упутио право на овај положај. Али, кад је доспео на једно 1500 м. испред ровова ХИП пешад. пука, отпочео је да се помера у десно. И тако, поступним рокирањем у ту страну, дохвати се најзад каменитог ћувика код турско“ села Мердара, одакле је и после продужио да се пушкара са нашим пешацима на Низамском логору. За време док је он овако маневровао, са камените