Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

35

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 169

јева, Мердара и Васиљевца, где је према развоју догађаја у току овога дана већ било извесно не само да о даљем настављању прекинуте офанзиве више не може бити ни помена, већ, шта више, да ће у најскоријем времену неминовно морати бити изгубљени Мало Косово и део слив горњег и средњег Лаба. Све што они беху предузели па и остварили у правцу Блажева и Лукова, неминовно ће се морати под таквим околностима само од себе распренути као какав мехур. Но, док се то не беше увидело, у армиском штабу владала је извесна нервоза, која све до 6. октобра у подне није допуштала да се Шумадиска дивизија 1 позива одрешито упути у правцу Подујева, које је било на белом хлебу, а које јој је требало послужити и за ослонац у даљем наступању ка Приштини. Али тако је то, кад јачи препусти инициативу слабијем од себе. А кад до тог дође, као што је овде био случај са командантом Треће Армије, јачем не остаје ништа друго него да запушава рупе, које његов слабији“ противник на његовом фронту буде произвео. Напред поменута два ескадрона кренуше сву 6 сати увече путем који води уз Топлицу. И у 10:30 са премореним коњима стигоше на преноћиште у село Пачарађу, не ступивши још у везу са разбијеним граничарима и трећепозивцима. Са њима је био пошао и командант армиске коњице, потпуковник Драгомир Андоновић, који бејаше послат да обједини под својом командом све трупе, које су се имале искупити у околини села Лукова. Из Шумадиске, пак, дивизије ! позива био је за ову сврху, а према горе наведеном наређењу, одређен 4. батаљон Х1Х пешад. пука, који је цео тај дан преседео на Дабиновачкој коси. Овај батаљон, добивши и два митраљеза из митраљеског оделења свога пука, пошао је са именоване косе у 8:30 сах. увече правцем који му је тим наређењем био назначен. Маршовао је целу ноћ, ломећи се по сеоским пу-