Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 195

докле наши четници и граничари брзом паљбом гађаху њене пушкарнице, два пута је прилазио овој тврдињи, да је разруши пикритом. Али оба пута употребљена количина истог показа се као недовољна. Најзад око 4 сах. поподне он јој се поново привуче и уз њу потпали читаву врећу. Експлозија је била страховита Караула се из темеља затресе. Арнаути и Турци од страха побегоше из ње. А наши, кад се повратише од потреса, полетеше на јуриш. Но у том, од ватре из околних арнаутских ровова, би смртно рањен командир 3. граничне чете, капетан 1 класе Никодим Рацић, који је командовао граничарима и четницима на овоме одсеку. И они се мало поколебаше. Па се онда, ободрени од стране команданта четничког одреда, капетана Секулића, који у тај мах бејаше стигао овамо са деснога крила, понова кренуше напред. Арнаути нато окретоше леђа и журно напустише заклоне, иза којих су се дотле тако упорно борили.

Борба на Лисици била је са успехом завршена, и то, што је најинтересантније, Сез суделовања оперативних трупа. Победу задобише и сачуваше овај пролаз на најкраћем путу за Приштину граничари и четници, уз помоћ трећепозиваца на крилима. Жртава је, наравно, било знатних. Између осталога, граничари остадоше без свог храброг командира, капетана Рацића, а школска омладина, обилато заступљена у овом окршају, изгуби свог најмлађег друга, Александра-Сању Живановића.

Међутим, П[ прекобројни пешад. пук већ је био прошао сијарниску џамију, кад до њега допре са Свираца звук једног пушчаног плотуна. Командант пука који је био на челу, алармиран овим, ободе коња и одјури унапред до најближег виса (к. 856), одакле је већ разговетније могао чути пушчану паљбу, — знак да се тамо напред води доста јака борба. Пук онда лагано продужи за њим, крећући се заклоњено,-да не буде виђен са Свирачких положаја, п око 10 сах. пре подне већ је био при-

13•